NEDELJA INOVACIJA I E-HEALTH! KAKVA JE BUDUĆNOST MEDICINE, SAZNAJTE OD PROF. DR STANIŠA RASPOPOVIĆ

Prof. Dr Staniša Raspopović, predavač na prestižnom ETH-u u Cirihu, najbolje rangiranom evropskom univerzitetu za elektrotehniku i elektroniku, i izumitelj bioničke ruke, projekta za čiju realizaciju je zavredio grant evropskog saveta za istraživanja, govornik je na Nedelji inovacija- prvom događaju ove vrste u Srbiji koji za cilj ima povezivanje privrede, nauke i inovativnih tehnologija.

Tim povodom smo sa Stanišom razgovarali o njegovim naučnim počecima, situaciji sa naukom u Srbiji i o važnosti događaja poput Nedelje inovacija, koju AFA asocijacija organizuje u saradnji sa Inovacionim centrom i Naučno- tehnološkim parkom Beograd.

Umesto prvog pitanja, zamolio bih vas da se predstavite. Ko je Staniša Raspopović- naučnik?

Staniša je zapravo zaljubljenik u život, koji je, sledeći svoja interesovanja došao do te etikete. Ali danas zapravo “naučnik” i nije zanimanje, kako je to tradicionalno bilo definisano. Ta osoba, pored eksperimenata i naučnog rada, mora u isto vreme da bude komunikator, menadžer i pronalazač fondova.

Ja sam oduvek i isključivo sledio svoje unutrašnje nemire i interesovanja. Koji je smisao života, ako isti i postoji? Šta je to što zovemo samo-svesnošću ili dušom, i što nas čini “jedinstvenim” u odnosu na ostala živa bića? Religija, umetnost i nauka su 3 sredstva kojima pokušavamo da odgovorimo na ta večna pitanja.

Religija sugeriše da nakon smrti naša duša ide na neko mesto, ali je onda logično pitanje, odakle je zapravo ta duša došla, tojest gde je bila pre rođenja? Nasuprot tome, neke biološke discipline sugerišu da je samo-svesnost (duša) samo kolateralna posledica evolucije. Inženjerskiji pristup kaže: u kom delu moždane materije stanuje, i kako funkcioniše samosvesnost? Možemo li je izmeriti, i samim tim koristiti to za ljudsku rehabilitaciju prilikom teških neuroloških problema?

Kako su izgledali vaši naučni počeci?

Jednog dana, na 2. godini fakulteta, sam pročitao tekst o čipovima koje su pravili u Nemačkoj (institut Maks Plank), a kojima su očitavali stanje nervnih ćelija, i mogli da njima u isto vreme upravljaju. Oblast me je fascinirala i poceo sam da čitam o majmunima koji su putem čipova iz mozga kontrolisali pokrete robotskih ruku (Duke i Pitsburg), i ljudima koji ponovo vide iz veštačkih očiju (Second Sight). Momentalno sam se zaljubio u tu oblast Nervnih Proteza, i potražio na fakultetu Department koji se time bavio. U roku od nekoliko nedelja sam se na isti i prebacio. Magična stvar je da danas poznajem skoro sve tvorce tih proteza a sa nekima i sarađujem.

Put do toga je bio daleko od trivijalnog: na početku sam radio na kontroli veštačkih mišića putem naših mišićnih signala, zatim na implantima nervnih elektroda u pacovima, kompjuterskim modelima nervne stimulacije, da bih na kraju predvodio nekoliko studija sa ljudskim volonterima. Ono što je bilo esencijalno na toj putanji je da sam uvek imao mnogo entuzijazma i želje, kao i divne timove ljudi, tako da mi to nikada nije bilo posao na koji trošim životno vreme, već divno ispunjenje vremena.

Ko su vam bili uzori iz struke?

Ranije, njih je bilo nekoliko (Prof. Fetz, Prof. Nicolelis, Prof. Navarro, Prof. Kuiken) dok danas zaista ima jako puno mlađih genijalnih ljudi na svim meridijanima.

Šta smatrate svojim prvim profesionalnim uspehom?

Najraniji i najdraži uspeh mi je svakako da radim u laboratorijama i na institutima (u Italjii, Španiji, SAD- u i Švajcarskoj) koji su mi omogućili da ostvarim putanju od ideje do realizacije. To se materijalizovalo, kada sam sa 28 godina postao lider tima u koji sam uspeo, nasuprot starijim (i egocentričnim) saradnicima da sakupim 3 vrhunska mlada stručnjaka (moji prijatelji Marko, Marko i Francesko) i da sa njima napravimo prvi implant veštačke ruke koja vraća osećaj amputircima. Imali smo značajno niže finansiranje nego Amerikanci (koji su to radili u višemilionskom projektu njihovog ministarstva odbrane), ali smo sebi postavili tačna pitanja i imali dobru intuiciju šta zapravo pokušati uraditi.

Koji su načini da se dođe do sredstava za naučno- istraživačke radove u Srbiji?

Budući da je moja putanja iz Matematičke Gimnazije vodila, preko Italijanske stipendije do studiranja u Pizi, a zatim i Mastera u Barseloni, doktorata u Italiji I Švajcarskoj, ja zaista i nisam najbolje upoznat sa sistemom unutrašnjeg finansiranja u Srbiji.

Ono što znam je da i Srbija kao Pridružena zemlja, ima pravo aplikacija za evropske fondove. U nekoliko različitih predloga projekata sam uključivao razne institucije iz Srbije. Ono što nekoliko institucija uspešno radi (a među njima Institut Mihajlo Pupin prednjači) je da povezuje naučna istraživanja sa komercijalnim-industrijalskim projektima. Ta putanja je danas prihvaćena i u Evropi kao najzdravija. Naravno ona funkcioniše za primenjne nauke, dok je i bazicno istraživanje esencijalno: moguće je spojiti oboje u zajedničke intradisciplinarne projekte.

Bilo bi zaista divno, kada bi Srbija, po uzoru na najnaprednije zemlje napravila strateške projekte razvoja, i onda u odnosu na njih raspisala transprarentne i jasne konkurse, na koje bi mogli da apliciraju talentovani pojedinici ili grupe.

Uporedite rad naučnika iz Srbije i iz inostranstva.

Treba definisati inostranstvo. U svetu ima oko 200 država, ali ako se i skoncentrišemo samo na one najnaprednije, kojima svi stremimo, među njima postoje ogromne razlike.

U zemljama poput Italije koju jako volim, i koja poseduje divne primere razvoja i uspeha, postoji, kao i u Srbiji, “prinicip lavirinta”. Po tom “principu” napravili su pravila koja jako često blokiraju najbolje da dođu do izražaja. Nekoliko praktičnih primera toga:

i) Nelogične procedure u kojima se vrtite kao u lavirnitu. Npr da bi primili željenog radnika treba da raspišete konkurs nekoliko meseci, čekate mesec dana da se neko možda žali na izbor, a zatim 2-3 meseca da se ugovor sklopi. Dok se sve to dogodi, Amerikanci su vec objavili patent na istu temu i vi nemate više konkurentnu prednost.

ii) Osobe koje se nikada nisu pomerile sa matičnog fakulteta postaju na istom profesori (to je u Švajcarskoj i u USA formalno zabranjeno).

iii) Tajna glasanja za izbore u zvanja. Bilo bi interesatno videti koliki je u Srbiji procenat professora koji su došli/e odnekle: princip je da tajno glasaju oni kojima, naravno ne ide prilog da ih neko spolja “ugrozi”. Naprotiv u Italiji, Španiji, koje takodje pate sa odlivom mozgova imaju specijalna mesta, koja su zakonski definisana na koja mogu samo da dođu ljudi “povratnici” posle uspešne karijere u inostranstvu.

Sa druge strane u Švajcarskoj (ali i SAD- u) osnovni je princip transparentnosti i meritokracije. Željeni radnik biva zaposlen u roku od dva radna dana ukoliko ima sve potrebne kvalifikacije, insistiraju na transparentnosti (na svaki konkurs moze da aplicira svako kvalitetan iz celog sveta, i samim tim nema sigurnih mesta) i blokiraju “old boys societies” (glas mladih vredi podjednako kao i starijih, koji ne mogu da ih pritiskaju).

Osnovna razlika je da postoje jasno definisana pravila koja se poštuju, i samim tim i sistem funkcioniše zdravije. Pristup laboratorijama, klinikama i industrijskim partnerima je impresivan i vrlo rado podržan od institucije. Interesovanje studenata za naše projekte je zaista visoko, samim tim je i divno raditi sa takvim talentovanim ljudima.

Koliko su mladi ljudi u Srbiji uopšte zainteresovani za nauku?

To je jedno odlično pitanje. Postoji supstancijalna kritična masa. Takmičenja u osnovnoj i srednjoj školi, matematičke gimnazije i profesori entuzijasti odneguju generacije učenika sa visokim naučnim potencijalom, koje srećem po svim Zapadnim institucijama. Tim učenicima bi se mogli postaviti veći izazovi na domaćim univerzitetima. Pre svega mislim na kvalitetno osmišljene semestralne istraživačke i aplikativne projekte na trećoj i četvrtoj godini studija, kao i bonus projektne zadatke.

Završene doktorante bi se moglo stimulisati da budu mobilni, makar i ograničavanjem vremena koje mogu provesti na univerzitetu gde su dobili titulu doktora. Poželjno je motivisati strane studente da dođu u našu zemlju (primer Češke i Poljske), npr. objavljivanjem konkursa za doktorske pozicije u međunarodnim naučnim mrežama.

Tezište master/doktorskih studija bi trebalo biti na međunarodnoj saradnji i transferu znanja ka aplikaciji. Na ličnom primeru mogu da kažem koliko je bitno delove svog doktorata, raditi u različitim istraživačkim sredinama. Država, univerziteti i sami studenti bi trebalo da ulože značajne napore i kroz grantove obezbede sredstva za akademsku razmenu. Tu se postavlja pitanje koliko je država spremna da uloži u nauku, tehnološki razvoj, to jest svoju budućnost.

Stara zanimanja izumiru, ili su plaćena jako malo: mi smo dužni da novim generacijama damo mogućnost da budu ravnopravni deo novog sveta. Te osobe su zatim najveći, ako ne i jedini potencijal jedne države: oni/one će praviti firme I tehnologije budućnosti.

Trenutno ste vanredni profesor na ETH- u u Cirihu, najbolje rangiranom univerzitetu za elektrotehniku i elektroniku u Evropi. Kakva su dosadašnja iskustva iz ove prestižne ustanove?

ETH je jedna divna institucija kojoj sam zahvalan na poverenju i podršci. On je osnovan u 19. veku da bi Švajcarska bila u korak sa izazovima industrijske revolucije, i od tada ima misiju da pravi tehnologije budućnosti. Kao misiju su nam postavili da školujemo inženjere budućnosti za zanimanja budućnosti. Često je preispitivanje da li je ono što je urađeno korisno i efikasno ili treba nešto menjati u odnosu na svetske trendove. Oni to jako ozbiljno shvataju, a nama, daju divne uslove za rad. Saradnja među departmentima, ustanovama, sa bolnicama i industrijom su jasno definisane i svakodnevne. Za mene je jako formativno to sto se jasno traži veza između svih istraživanja i njihove aplikacije u industriji i stvaranju novih radnih mesta i patenata.

Za “Feel Again” projekat ste dobili ERC Grant. Možete li nam reći nešto više o samom projektu i vašim očekivanjima od njega?

ERC je jako konkurentan i prestižan Grant EU, za koji treba proći 3 faze selekcije u kojima preko 30 vrhunskih stručnjaka (među kojima dobitnici Nobelove nagrade) ocenjuju njegov kvalitet. To je projekat koji želi da promeni koncept rada u polju nervnih proteza: ideja je da pravimo uređaje koji su posledica dubinskog razumevanja mehanističkih dešavanja u toku električne stimulacije nerava. Da bi to uradili prvo konstruišemo kompjuterske modele za simulaciju, a onda iz tih rezultata pravimo uređaj koji će pomoći amputircima i dijabetičarima da imaju manje bolove, bolji hod i kvalitetniji život.

Deo ovog projekta će se realizovati i u Beogradu, koje će on prednosti doneti domaćoj naučnoj zajednici?

Jedan deo istraživanja će se događati na Institutu Pupin, u saradnji sa Kliničkim Centrom Srbije, i Prof. M. Bumbaširevićem, jedinstvenim svetskim stručnjakom mikrohirurgije, sa retkim vizionarskim idejama. Ideja je da Beograd bude na mapi kao jedno od mesta u kojima se razvijaju, testiraju i možda čak komercijalizuju takve tehnologije.

U toku našeg preliminarnog projekta već smo napravili mrežu jako kompetentih stručnjaka iz oblasti snimanja mozga (Prof. Damjanović i Daković za fMRI, tehnološka firma divnih mladih stručnjaka mBrainTrain za EEG), elektroda za stimulaciju (Tecnalia Srbija), analizu metabolizma (Prof. Ilić i Mazić), analizu tkiva (Prof. Kravić, Martinović, Ćirić), rehabilitaciju (Specijalna Bolnica za Prostetiku). Ideja je da tu mrežu podignemo na viši nivo, i možda u budućnosti napravimo integrisane projekte od javnog interesa. Interdisciplinarnost je ključna reč u EU Horizon 2020, i to je ono čemu stremimo i u domaćoj saradnji.

e- Zdravstvo je jedna od tema na Nedelji inovacija, koliko će primena novih tehnologija zapravo unarpediti medicinu?

Budućnost medicine leži u prenosivim uređajima za jefitnu dijagnostiku, i prevenciji umesto lečenja. Razvoj tih tehnologija će doneti ogromnu uštedu javnim zdravstvenim servisima, a pacijentima uštedeti dugačke redove čekanja i nepotrebna strahovanja. Samim tim lekari će imati više vremena i pažnje da se usresrede na one zaista zahtevnije slučajeve. Takođe, budući da nam drustvo stari razvoj asistivnih tehnologija i uređaja za rehabilitaciju posle moždanog udara i dijabetesa mora biti prioritet, jer samo tako ćemo očuvati život i zdravlje ljudi, ali i omogućiti im da budu aktivni radni deo društva i pored takvih patologija.

Šta je još bitno, po vašem mišljenju, a tiče se prožimanja nauke, tehnologije i biznisa? Gde su šanse za Srbiju, njene preduzetnike i stručni kadar?

U Srbiji se čuje puno o informatici i fenomemalnim informatičarima: oni zapravo i jesu primer koji treba slediti. Prave prozivode koji su potrebni, i usko sarađuju sa inostranstvom, budući da je danas svaki biznis isključivo globalnog karaktera. Međutim u Srbiji ima i jako dobrih elektroničara, mašinaca, stručnjaka za poljoprivredu, a to su grane koje potencijalno zapošljavaju puno ljudi. Bitno je izgraditi most između ovih oblasti (interdisciplinarnost), kao i most između naših stručnjaka u zemlji i izvan nje. Ove grupacije često imaju komplementarna znanja, i zelju za saradnjom, ali nemaju jasno definisane instrumente za to. Država bi mogla da stimuliše njihovu saradnju. Jedan od načina bi bio da vlada Srbije ima 50% učešća pri investicijama u projekte tehnološke saradnje nauke i biznisa, ili domaćih i stranih univerziteta, sa jasnom definicjom vlasništva tehnologije i firme-koji treba da ostanu u zemlji. Većina firmi svoj razvoj i profit drži u matičnoj zemlji, dok u drugim državama pravi distribuciju ili koristi jefiniju radnu snagu. Cilj bi trebao biti razvoj novih firmi koje bi svoj nucleus imale u zemlji. Prilika Srbije leži u tome što (još uvek!) posjeduje kvalitetne tehničke i stručne kad kadrove koji su, ako izuzmemo informatičare, izuzetno nisko plaćeni.

Povezane vesti

KAKO SMANJITI JAZ IZMEĐU POLOVA Izvor: Ellevate U poslednjem istraživanju koje je “Ellevate Network” sproveo na više od 1000 zaposlenih žena, čak 47% ispitanica je reklo da nije sasvim zadovoljno načinom na koji  njihova kompanija tretira problem rodne ravnopravnosti, dok se još 2...
PIRATE ART – OD POTREBE DO NAGRADE ZA NAJBOLJU STARTUP IDEJU U sklopu e-Health teme na Nedelji inovacija 28. 05. – 01. 06, prisutnima će se predstaviti i Pirate Art, start up kompanija iz Beograda koja se bavi dizajnom i izradom estetskih obloga, tehnologijom 3D štampe. Predstavljamo vam priču o kompaniji ko...
PROF. DR SANJA VRANEŠ – RECEPT ZA USPEH INSTITUTA MIHAJLO PUPIN OLYMPUS DIGITAL CAMERA Prof. dr Sanja Vraneš, direktorka instituta “Mihajlo Pupin”, inženjer elektrotehnike, dugogodišnji ekspert Ujedinjenih nacija, pored toga što će govoriti na prvoj  Nedelji inivacija 28.05 – 01. 06 u organizaciji AFA asocijaci...
UZ ZVUKE LASERSKE HARFE NAJAVLJENA NEDELJA INOVACIJA Lasersko-muzičkim performansom virtuoza na laserskoj harfi Gorana Ferenca, doktoranda ETF-a na jedinstven način najavljena je danas Innovation week 2018 koja će biti održana u Beogradu, Novom Sadu i Nišu od 28. maja do 1. juna. U prostorijama ...
ŽENE NE KORISTE SVE POTENCIJALE LINKEDIN-A Izvor: Ellevete Poslovna, društvena mreža LinkedIn objavila je rezultate analize vezane za jaz između polova unutar radne snage, uključivši i deo o korišćenju LinkedIn profila za ličnu promociju. Istraživanje bazirano na prošlogodišnjim aktivn...