„NEDELJA INOVACIJA POSTAVLJA TEMELJE ZA RAZVOJ STARTAP EKOSISTEMA“ – DR BOGDAN MIJOVIĆ

Na “e- Health & Well Being” panelu u sklopu Nedelje inovacija, učesnicima će se predstaviti i beogradska kompanija mBrain Train. Jedan od njenih osnivača dr Bogdan Mijović će nam prezentovati najnoviji projekat ovog startupa- Slušalice koje mere moždanu aktivnost. Iskoristili smo priliku da sa Bogdanom razgovaramo o budućim planovima mBrain Train-a i o situaciji u srpskom start- up ekosistemu.

1. Osnivač ste mBrainTrain-a, recite nam nešto više o samoj kompaniji?

mBrainTrain je tehnološka kompanija iz Beograda, osnovana 2012. godine, sa vizijom da merenje moždane aktivnosti, odnosno EEG-a, treba omogućiti i u vanlabaratorijskim uslovima. Firmu smo nakon zajedničkih doktorskih studija na Univerzitetu u Luvenu u Belgiji osnovali, Ivan, Marten, koji trenutno predaje na Oksfordu, i ja zajedno sa profesorom Dejanom Popovićem. Prvi proizvod sa kojim smo nastupili na tržištu je SMARTING, mobilni EEG uređaj, koji uz pomoć mobilnog telefona, na koji šalje signale, omogućava da zabeležimo moždane aktivnosti u uslovima realnog života. Uređaj je namenjen pre svega naučnoj zajednici koja ga koristi za istraživanja, i kao takav, trenutno se koristi u preko 20 zemalja u svetu, uglavnom na poznatim univerzitetima i naučnim institutima.

2. Koliko je ideja bitna i zapravo da li je ona dovoljna za realizaciju projekta? Sa čime ste se sve morali suočavati na vašem putu ka uspehu?

Jedno od prvih suočavanja je svakako i sudar sa realnošću po pitanju mnogih ideja za koje smo bili sigurni da će da “upale” a nisu. Dosta smo stvari pokušali, o mnogim stvarima razmišljali dok iz takvog stava nije proistekla inicijativa za razvoj SMARTING-a. Ono što želim da kažem je da mnoge ideje neće uspeti, ali ćete samo proaktivnim stavom uspeti da zadržite svoj fokus na prilike koje stvarnost može da vam ukaže i da se nadate da će jednog dana sve “kliknuti“. Naravno, od tog trenutka, da ne bi bilo zabune, tek počinju pravi izazovi kojih je u slučaju mBrainTraina bilo toliko da to prevazilazi okvire jednog intervjua.

3. Kako komentarišete trenutnu start-up scenu u Srbiji?

IT sektor već više od 10 godina beleži neprekinuti rast, zadnjih par godina je to posebno izraženo, tako da možemo reći da se stvari kreću na bolje, zahvaljujući globalnom razvoju tehnologije ali sve većem broju institucija koje podržavaju razvoj i umrežavanje lokalne scene. Sve više ljudi prepoznaje značaj rada u start-up-u, benefita ali i izazova koji rad u takvom okruženju donosi. Ipak, treba napomenuti da se scena razvija i uprkos određenim problemima. Tu pre svega mislim na nedostatak mogućnosti za finansiranje u ranoj fazi razvoja i na loše poslovne regulative koje ne odgovaraju dinamici tržišta. Rešavanje ovih problema moglo bi dodatno da ubrza inače dinamičan rast industrije, a događaji poput Nedelje inovacija postavljaju čvrste temelje za stvaranje platforme u okviru koje će se ovi problemi rešiti.

4. Mladi i obrazovani ljudi su potencijal i snaga naše zemlje. Da li mislite da oni dobijaju dovoljno veština, informacija i znanja nakon formalnog načina obrazovanja?

Globalnim poslovnim umrežavanjem svet je na putu da postane jedno veliko i jedinstveno tržište koje sa sobom generiše ogroman broj promena. Nažalost, formalni sistem obrazovanja na takve promene reaguje jako sporo, tako da je moja poruka svima koji razmišljaju o budućnosti svog radnog mesta da se ne oslanjaju samo na fakultet i diplomu nego da probaju i na drugim mestima da steknu znanja i više se približe okruženju koje ih čeka nakon studija.

5. mBrain Train razvija sistem koji bi se mogao koristiti u lečenju Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Koliko smo blizu takve tehnološke inovacije?

Novi projekat na kome radi mBrainTrain u poslednjih već par godina je BRAWAS. BRAWAS je prirodni nastavak puta mBrainTrain-a, jer merenje moždane aktivnosti ne iznosi samo van laboratorija, nego integriše u svakodnevni život korisnika. U detekciji i predikciij Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, a i drugih neuorloških poremećaja, potrebno je pre svega razumeti kako zdrav mozak funksioniše, prikupiti dovoljno podataka iz svakodnevnog života, detektovati paterne i onda to koristiti za detektovanje promena u tim paternima. Dakle, čak i kada takav uređaj postane deo svakodnevnog života i dalje ostaje potrebno sigurno nekoliko godina da se prikupi dovoljan set podataka, a tek onda počinju testiranja i sertifikacije da bi takav proizvod postao medicinski (odnosno personal health) proizvod. Tako da, blizu smo inovacije, ali ne još tako blizu medicinske upotrebe.

6. S obzirom na to da su “ Smart Cities “ jedna od tema na Nedelji inovacija, recite nam i koliko smo daleko od gradova budućnosti- odnosno pametnih gradova?

Možda se iz Srbije to ponekad ne vidi najbolje, ali mislim da smo već ušli u process u kojem gradovi postaju pametniji i da su prvi koraci prema budućnosti napravljeni. Sigurno da je pred nama dug put razvoja, inovacija, uspešnih ili manje uspešnih pokušaja ali mislim da je važno što je usvojen način razmišljanja koji prepoznaje da tehnologija život u gradovima može učiniti boljim i održivijim. U tom procesu je jako važno da hrabra rešenja, koja u potpunosi mogu da promene uslove života u gradu, dobiju pravu podršku od onih koji odlučuju o pravcima razvoja grada. Na kraju je sve u njihovim odlukama i političkoj spremnosti da se investira u ovakve projekte.

Povezane vesti

NAJNEVEROVATNIJA TEHNOLOŠKA DOSTIGNUĆA U 2018 Ubrzani razvoj informacionih tehnologija i nauke je tokom 2018 godine nastavio da menja svet i doneo brojne promene i inovacije, od CRISPR beba, lansiranja novog robota na Mars ili otkrića subatomskih čestica koji će promeniti modernu fiziku, do dras...
PET STVARI KOJE MOGU UNAPREDITI RODNU RAVNOPRAVNOST DANAS   Postoje podaci, kada govorimo o Americi, koji su poražavajući kada su u pitanju upoređivanja statusa žena i muškaraca. Zapravo, realna slika je da muškarci definitivno zarađuju više novca na sličnim radnim mestima u odnosu na žene, da s...
NEOPHODNE VEŠTINE ZA USPEH U 2020. GODINI   2020. godina nije daleko i neophodno je preispitati se koliko, zapravo, obraćamo pažnju na promene u svom radnom okruženju i kako one utiču na vas. Na koji način se razvila vaša pozicija u poslednjih pet godina? Da li ste spremni za nek...
AFA NA REGIONALNOJ KONFERENCIJI RODNA RAVNOPRAVNOST NA ZAPADNOM BALKANU   Regionalna konferencija “Rodna ravnopravnost na Zapadnom Balkanu” održana je 10. decembra u Palati Srbije u Beogradu i AFA zajednica je imala veliko zadovoljstvo da bude učesnik ovog značnog panela. Teme ove konferencije bile su trenutn...
PROFESORKA INFORMATIKE IZ KRAGUJEVCA MEĐU 50 NAJBOLJIH UČITELJA NA SVETU   Katarina Veljković, profesorka informatike iz Prve kragujevačke gimnazije jedna je od 50 finalista za Global Teacher Prize za 2019. godinu. Katarina kao predavačica radi već 14 godina, a inače je programerka. Neverovatan je podatak da j...