PROF. DR SANJA VRANEŠ – RECEPT ZA USPEH INSTITUTA MIHAJLO PUPIN

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Prof. dr Sanja Vraneš, direktorka instituta “Mihajlo Pupin”, inženjer elektrotehnike, dugogodišnji ekspert Ujedinjenih nacija, pored toga što će govoriti na prvoj  Nedelji inivacija 28.05 – 01. 06 u organizaciji AFA asocijacije sa ciljem povezivanja  nauke, inovativnih tehnologija i privrede, ona će ucesnicima otvoriti i vrata instituta i predstaviti neke od mnogobrojnih svetskih  projekata koje su realizovali.

  1. U sklopu bogate karijere učestvovali ste u raznim internacionalnim projektima.

Koja su to iskustva na kojima Srbija može da nauči? 

Imala sam sreću da sam radila na međunarodnim istraživačkim projektima i mnogo pre nego što je Srbija stekla pravo da učestvuje na njima,  prvo dok sam bila na postoktorskim studijama na Univerzitetu u Bristolu u Engleskoj, a zatim kao ekspert Ujedinjenih Nacija i naučni konsultant Instituta u Italiji. Tako sam stekla dragoceno iskustvo, koja sam iskoristila čim je Srbija dobila pravo učešća i odmah pribavila veliki broj medjunarodnih projekata za Institut Mihajlo Pupin. Prednosti učešća na tim projektima i iskustva koja se stiču radeći sa respektabilnim međunarodnim institucijama su mnogobrojna.  Prvo, na tim projektima je veoma izražena  sineregija između istraživačkih organizacija i industrije, koja omogućuju da se rezultati istraživanja brzo pretvore  u industrijske prototipove, spremne za plasman na tržište, što je cilj i ovog skupa, zar ne?! Istraživači  su obično u stanju da svoju ideju realizuju do nivoa tetehnološke spremnosti 4 ili 5 (eng. TRL-Technology Readiness Level), dok industrijski partneri realizuju TRL8 ili TRL9, što je nivo marketabilnog proizvoda, spremnog za tržište. Druga bitna stvar koja se na ovim projektima nauči je da se kapitalizuje na komplementarnosti ekspertize i iskustava partnera, da se zaboravi na kompetitivnost, bar dok projekat traje. Na njima često uspešno sarađuju institucije koje su inače ljuta konkurencija. U dobro profilisanim konzorcijima imate predstavnike  najboljih evropskih  instituta, univerziteta i industrije u užoj oblasti projekta, koji imaju zajednički cilj, ne da se medjusobno takmiče, već da zajednički ostvare rezultat koji će dati komparativnu prednost Evropi u odnosu na Ameriku, Japan, Kinu  u datoj oblasti. U Srbiji se nekako teško složimo i oko toga šta bi trbalo da budu razvojni prioriteti zemlje, pa da shodno tome definišemo i fokus naučno-istraživačke zajednice, a kamoli da oko tih prioriteta okupimo najbolje igrače i iz istraživačkog sektora i iz industrije, kako bismo doprineli razvoju zemlje, ili čak pronašli nišu u kojoj će naša zemlja imati inovativne tehnologije, proizvode i usluge, konkurentne na svetskom nivou, i samim tim obezbediti značajan izvozni rezultat.

  1. Kao generalna direktorka važne naučne institucije šta mislite o inicijatvi  Nedelje inovacija  da na jednom mestu okupi inovatore, naučnike, preduzetnike, investitore i predstavnike vlade ?

Mislim da je to  veoma dobra ideja, jer sprega  između pobrojanih aktera je kod nas trenutno veoma slaba. Naravno, ima i izuzetaka u koje, ma koliko to neskromno zvučalo, spada i Institut Mihajlo Pupin, koji već samom svojom organizacionom strukturom gradi most od nauke ka industriji i javnom sektoru i veoma uspešno komercijalizuje svoje inovativne proizvode i usluge, ostvarujući preko 90% prihoda sa tržišta. Međutim, kao što rekoh, naš primer je više izuzetak nego što je ustaljena praksa. Loša sprega nauke i industrije nije samo naša boljka, već je prisutna i u Evropi i ostatku sveta, a primer dobre prakse  je Nemački Insitut Fraunforer, koji se finansira 33% insitutucionalno, 33% iz javnih fondova za naučno-istraživačke projekte, a preostalih 30% sa tržišta. Oni su jako ponosni što trećinu prihoda ostvaruju komercijalizacijom rezultata naučno-istraživačkih projekata. Bili su iznenađeni tokom posete našem institutu činjenicom  da mi kao državni institut nemamo nikakvo institucionalno finansiranje, te da 90% prihoda ostvarujemo na tržištu što je dovelo do stvaranja  zajedničke projektne kancelarije. Još svega nekoliko instituta u Srbiji uspešno komercijalizuje rezultate svojih istraživanja, dok je ostalima neophodna pomoć da uspostave partnerstvo sa privredom.  Pomoć je potrebna i većini drugih aktera u inovacionom sistemu, kao što su inovacioni centri fakulteta, mali inovativne start-up kompanije, inventivni pojedinci, koji deluju potpuno van sistema, itd. Stoga su ovakve inicijative važne, jer mogu poslužiti kao katalizator sadejstva onih koji imaju dobru ideju i onih koji mogu finansijski podržati razvoj te ideje u inovativan proizvod ili tehnologiju, te onih koji ih kasnije mogu masovno proizvoditi i plasirati na domaće i međunarodno tržište.

  1. U razvoju kojih tehnologija vidite šanse za našu industriju i naše stručnjake? Išta moramo da uradimo kako ih ne bi propustili?

Srbija je oduvek imala odlične obrazovne institucije u inženjerskom domenu, tako da je dobra osnova tu. Problem je što većina tehnologija zahteva značajna ulaganja, da bi se od prilično devastirane industrije stiglo do konkurentnog tehnološkog nivoa. Pre rata i sankcija imali smo preko milioin industrijskih radnika, sad nemamo ni četvrt miliona. U medjuvremenu su se tehnologije promenile, stiglo se do Industrije 4.0, sa sve značajnijim učešćem informacionih i komunikacionih tehnologija, od automatizacije i robotizacije do interneta stvari (IoT-internet of things), mašinskog učenja, itd. Na sreću, upravo informacione i komunikacione tehnologije su naša velika šansa, jer ne zahtevaju velika ulaganja, a mogu biti izuzetno profitabilne. Nažalost, iako je IT sektor u Srbiji već danas izuzento uspešan i značajno doprinosi izvozu, moram istaći da većina IT firmi posluje po takozvanom outsourcing modelu, tj. razvijaju softver po specifikacijama inostranog naručioca, koji solidno plaća taj razvoj, ali intelektualna svojina, pa samim tim i profit od tog proizvoda, ostaje tom naručiocu, a ne srpskoj firmi koja ga je razvila. Naravno, ima svetlih primera srpskih kompanija koji kapitalizuju na sopstvenoj intelektualnoj svojini, kao što su Nordeus, Mikroelektronika i mnoge druge a medju njima je i Institut Mihajlo Pupin. Trebalo bi i moglo bi da da ih bude mnogo više. Upravo u ovom smeru treba ohrabrivati i podsticati mlade, da, iako odlično zarađuju razvijajući softver za drugoga, umesto toga puste mašti na volju i generišu sopstvene inovativne ideje, predstave ih potencijalnim finanisjerima, na skupovima kao što je ovaj, osnuju sopstvene start-up kompanije i potencijalno značajno profitiraju na sopstvenoj intelektuanoj svojini. Neke takve kompanije već stasavaju u okviru Naučno- tehnološkog parka Beograd, koji je, moram da pomenem, počeo da gradi upravo institut Mihajlo Pupin u našoj neposrednoj okolini. Tamo već radi preko 500 inženjera u 60 mladih kompanija, uglavnom u IT domenu, pretežno za inostrano tržište.

  1.  Šta mislite o odlivu mozgova is Srbije i kako je moguće da se zaustavi? 

Ono što mene jako boli, jer sam neposredni svedok procesa, je i dalje veoma izražen odliv mozgova posebno inženjera  i IT profesionalaca. Mi smo u Insitututu pre poslednjeg rata imali 1400 zaposlenih, sad nas je manje od 500. Ogroman procenat te razlike čine inženjeri , koji su početkom rata otišli najviše u Kanadu, Ameriku i Zapadnu Evropu. Na prste jedne ruke se mogu izbrojati oni koji su se po okončanju rata vratili. Takodje, budući i da predajem na ETF-u, primećujem da veliki procenat studenata i dalje po diplomiranju  odlazi u inostranstvo, najšečće na master ili doktorske studije, ali se po okončanju studija veoma retko vraćaju. Ja mislim, međutim, da se klima, bar za našu struku, prilično popravila ovde, te da ima dosta mesta gde se rade veoma  zanimljivi projekti, uz solidnu zaradu. Mislim da nije loša ideja da se mladi doškoluju napolju, da vide sveta, nauče strane jezike, snime šta su najaktuelnije istraživačke teme, povežu se s istraživačima iz tih zemalja, ali bi bilo izvrsno kad bi se veći broj njih po okončanju studija vraćao u zemlju. Mi imamo nekoliko svetlih primera inženjera koji su doktorirali u Americi, Francuskoj, Italiji, Španiji, pa se vratili da rade kod nas i izuzetno su zadovoljni. Uglavnom rade na evropskim istraživačkim projektima, saradjujući sa najboljim evropskim univerzitetima i institutima, putuju po Evropi zbog čestih radnih sastanaka na tim projektima, borave u partnerskim institucijama i, što je najvažnije, rade na najpopularnijim istraživačkim temama , kao što je analitika velikih podataka, duboko mašinsko učenje, bionika, optimizacija energetskih sistema, obnovljivi izvori energije, itd. Upravo tražimo da primimo nove istraživače, eksperte iz pomenutih oblasti, jer smo dobili nekoliko novih H2020 projekata na kojima nam nedostaje radna snaga. Eto prilike za povratnike, da nastave da rade na jednako zanimljivim projektima kao što su oni na kojima su radili master ili doktorske teze, ali kod svoje kuće, gde su im najdraži – familija, prijatelji…

Povezane vesti

KAKO SMANJITI JAZ IZMEĐU POLOVA Izvor: Ellevate U poslednjem istraživanju koje je “Ellevate Network” sproveo na više od 1000 zaposlenih žena, čak 47% ispitanica je reklo da nije sasvim zadovoljno načinom na koji  njihova kompanija tretira problem rodne ravnopravnosti, dok se još 2...
PIRATE ART – OD POTREBE DO NAGRADE ZA NAJBOLJU STARTUP IDEJU U sklopu e-Health teme na Nedelji inovacija 28. 05. – 01. 06, prisutnima će se predstaviti i Pirate Art, start up kompanija iz Beograda koja se bavi dizajnom i izradom estetskih obloga, tehnologijom 3D štampe. Predstavljamo vam priču o kompaniji ko...
UZ ZVUKE LASERSKE HARFE NAJAVLJENA NEDELJA INOVACIJA Lasersko-muzičkim performansom virtuoza na laserskoj harfi Gorana Ferenca, doktoranda ETF-a na jedinstven način najavljena je danas Innovation week 2018 koja će biti održana u Beogradu, Novom Sadu i Nišu od 28. maja do 1. juna. U prostorijama ...
ŽENE NE KORISTE SVE POTENCIJALE LINKEDIN-A Izvor: Ellevete Poslovna, društvena mreža LinkedIn objavila je rezultate analize vezane za jaz između polova unutar radne snage, uključivši i deo o korišćenju LinkedIn profila za ličnu promociju. Istraživanje bazirano na prošlogodišnjim aktivn...
PETICIJA ZAPOSLENIH U GOOGLE-U PROTIV PENTAGONA Jasno je da je potencijal koji moderne tehnologije nose sa sobom ogroman i da će njihova implementacija u svakodnevni život unaprediti društvo, naravno postoji i druga strana medalje- nehumana primena koncepata poput veštačke inteligencije može r...