11 gradova se pridružilo ekološkoj revoluciji za život bez automobila

Od Amsterdama do Tempe u Arizoni, sve više gradova se odlučuje za zabranu automobila na ulicama, što stanovnike tih gradova čini srećnijim i zdravijim.

Automobil je bitan deo života i trgovine i teško je prihvatiti sve negativne eksterne efekte kao posledice navika u vožnji. Na primer, putnici u Los Anđelesu sada provode 119 sati svake godine zaglavljeni u saobraćajnim gužvama; u Moskvi provode u proseku 210 sati, ili devet celih dana. U SAD-u postoji čak 2 milijarde parking mesta što je osam puta više nego što ima automobila, i najčešće se nalaze na gradskom zemljištu koje bi moglo biti mnogo bolje iskorišćeno, na primer za stanovanje ili parkove. Zagađenje iz izduvnih cevi automobila povezano je sa stotinama hiljada smrtnih slučajeva širom sveta svake godine.

Kao reakcija na ove podatke, mnogi gradovi i kvartovi metropola su počeli da smišljaju načine kako da reše ovaj problem i nađu alternative za automobile. Prvi koraci su podrazumevali redizajniranje ulica i davanje prednosti javnom prevozu i većem broju parkova. Ovakve promene su brojne i vidljive širom sveta, uključujući i velike gradove poput San Franciska i Njujorka, ali se takođe dešavaju u nekoliko evropskih gradova. U nastavku teksta slede najzanimljiviji primeri:

AMSTERDAM

Glavni grad Holandije ne planira u potpunosti da zabrani automobile, ali u programu imaju drastično smanjenje saobraćaja u 27 ključnih tačaka. Najveći korak programa je uklanjanje 11.200 parking mesta do 2025. godine i iskorišćavanje tog prostora za šire trotoare i biciklističke staze, sadnju drveća i parkinga za bicikle. Neke ulice će biti sužene i blokirane, a grad će izdavati manje dozvola za parkiranje. Takođe, plan je da se putevi više prilagode biciklistima, obezbede dodatna parking mesta za bicikle na stanicama metroa i možda će se čak i pokušati sa besplatnim javnim prevozom u saobraćajnom špicu. Cilj je da do 2030. godine automobili koji preostanu rade na jedan od ekološki prihvatljivih načina, a Amsterdam će zabraniti sva vozila na benzin i dizel.

BARSELONA

U naselju Poblenu, nekadašnje raskrsnice su sada dečija igrališta, a parking mesta i automobilske trake zamenjene su klupama i saksijskim biljkama. Naselje transformisano 2016. godine, bio je prvi gradski „superblok“ – gde je devet blokova, pretvoreno u pešačku zonu i zonu za bicikliste ili jednostavno susede koji žele da sede ili se igraju napolju. Četiri superbloka sada postoje u ostalim delovima Barselone, od kojih se neki još uvek proširuju, a drugi se planiraju. Ovog januara, nakon što je grad zvanično proglasio klimatsku vanrednu situaciju, saopšteno je da će transformisati još 15 kilometara ulica u nove superblokove. Ceo grad je sada takođe zona sa niskim emisijama gasa, što znači da stariji automobili na benzin i dizel sada plaćaju kaznu ako uđu na tu teritoriju. Grad je dizajniran tako da se bori protiv klimatskih promena i u cilju smanjenja zagađenja vazduha, koje prerano ubija stotine stanovnika svake godine.

BIRMINGEM

Nekada je Birmingem sebe nazivao gradom autoputeva u Velikoj Britaniji. Sada, nakon što se pridružio drugim svetskim gradovima u borbi protiv klimatskih promena, grad radi na planovima da ograniči pristup automobila svom centru, stvarajući nove zone pešačkih ulica i pretvarajući taj prostor u zonu za bicikliste i javni prevoz. Jedan deo strategije uključuje davanje podsticaja preduzećima da se reše svojih parking mesta jer grad umesto njih planira da izgradi hiljade domova. Ostala naselja takođe će ograničiti promet vozila, posebno oko škola. Do 2030. godine Birmingem planira smanjenje upotrebe automobila kao jedan deo postizanja svog cilja.

BRISEL

Tokom poslednjih pet godina, Brisel se sistematski rešava automobila u pešačkoj zoni. Široki bulevari koji su do nedavno bili zagušeni gustim saobraćajem sada su zamenjeni zelenim površinama, sa zasađenim drvećem i postavljenim klupama, biciklističkim stazama koje su okružene kafićima. Do 2018. godine, čađ iz izduvnih gasova automobila, koji je posebno nezdravo udisati je opao za 20% na tom području. Nažalost, kako se saobraćaj premeštao zagađenje se povećalo oko obilaznice, te zato grad sada pravi planove kako da prekine saobraćaj do obilaznice.

GENT

Do nedavno su ulice u istorijskom centru belgijskog grada Genta bile pune automobila i zagađenog vazduha da su čak i kafići prestali da koriste spoljašnje stolove jer niko nije hteo da sedi u baštama. Tokom 2017. godine grad se gotovo preko noći transformisao – blokirali su saobraćaj i na tom području su proširili nekadašnju pešačku zonu a preusmerili su automobile ka obilaznici. Za godinu dana broj biciklista u centru grada porastao je za 25%. Kompanije poput DHL-a sada koriste električne teretne bicikle za isporuku paketa. Zagađenje vazduha je naglo opalo. "Lično, osećam se kao da su ulice življe, jer više nisu samo za automobile", izjavio je nedavno jedan stanovnik. „Više ljudi leti sedi na pločniku i razgovara, na ulicama se deca mogu igrati, klizati se, a odrasli mogu da prave roštilj.“

HELSINKI

U novom kvartu Kalasatama u Helsinkiju, nijedan stan nema svoje parking mesto. Ovo je jedan, od nekoliko načina, na koji finski grad tera svoje stanovnike da smanje broj vozila; do 2025. godine Helsinki želi da osmisli alternative za vožnju koje su dovoljno primamljive da ljudi izgube potrebu da poseduju i koriste automobil. „Važno je da se sve više kretanja obavlja pešačenjem, biciklom ili javnim prevozom“, kaže Anna Patinen, gradska inženjerka za saobraćaj i tranzit. „Helsinki i Helsinški region se brzo razvijaju. Novi stanovnici i novi poslovi stvaraju više prometa. Istovremeno, grad mora biti funkcionalan, ekološki efikasan i prijatan. Kako urbana struktura postaje gušća, potreba za mobilnošću raste, dok prostor za saobraćaj ne postoji."

Grad je pionir u razvoju aplikacije „mobilnost kao usluga“ koja omogućava plaćanje javnog prevoza, zajedničkog korišćenja biciklala, zajedničkog korišćenja automobila i taksija na jednom mestu. Kao i mnogi drugi gradovi, Helsinki poboljšava mrežu biciklističkih staza i olakšava hodanje, a takođe poboljšava pristup predgrađu vozom. U istraživanju od prošle godine, skoro 20% Finaca izjavilo je da bi bilo voljno da se odrekne automobila u narednih nekoliko godina.

OSLO

Tokom poslednjih nekoliko godina, grad Oslo je uklonio stotine parking mesta u ulicama u centru grada. Istovremeno, grad je izgradio mrežu biciklističkih staza i radio na poboljšanju sistema deljenja bicikala i organizovanja javnog prevoza. Sve su ovo bili koraci za podsticanje ljudi da manje koriste automobile bez izričite zabrane. "Sigurna sam da kada ljudi zamisle svoj idealni grad, to nije grad pun zagađenog vazduha, automobila koji su zaglavljeni u beskonačnom saobraćajnom kolapsu ili ulice prepune parkiranih automobila", izjavila je Hanne Marcussen, potpredsednica grada za urbani razvoj.

U godišnjim anketama grad je utvrdio da sve više pešaka koristi centar grada - do 2019. godine, kada su uklonjena i poslednja parking mesta, 43% više ljudi se družilo u gradskom centru nego 2017. godine. Dok se maloprodajne trgovine muče širom Norveške zbog kupovine putem interneta, postoje dokazi da prodavnice u prohodnom centru grada rade sve bolje. Neke studije iz drugih oblasti pokazale su da, kada se parking zameni biciklističkim stazama, lokalna preduzeća dobijaju više kupaca.

PARIZ

Svake prve nedelje u mesecu srce Pariza zatvara se za većinu saobraćaja, pretvarajući ulice pune automobila u pešačke i biciklističke zone. Ovu akciju podržava gradonačelnica Anne Hidalgo i planira da centar grada još više prilagodi pešacima, a sve u okviru plana koji je započet kako bi smanjio broj automobila. Plan podrazumeva širenje gradske mreže biciklističkih staza i pretvaranje parking mesta u parkove, bašte i igrališta. Hidalgo takođe zagovara ideju „grad za 15 minuta“ – omogućavajući svakom Parižaninu da lako prošeta ili biciklom stigne do posla ili obavi svakodnevne obaveze, u roku od 15 minuta.

TEMPE

Ako želite da živite u novom naselju Culdesac moraćete da pristanete na njihove uslove a to je da ne posedujete automobil. Novo naselje, osmislila je firma koja sebe naziva prvim svetskim graditeljem za doba bez automobila, trebalo bi da bude useljivo od ove jeseni i obuhvata osnovne sadržaje kao što su prodavnice, restorani i teretana. Takođe, u blizini je železnička stanica koja ide do centra grada. Naselje ne zabranjuje automobile u potpunosti, posetioci imaju mesta za parkiranje, ali manje automobila znači da ima više prostora za zelene površine, biciklističke staze, pa čak i za park za pse.

UTREHT

Novo naselje u holandskom gradu Utrehtu sagrađeno je za 12 000 stanovnika, od kojih niko neće imati automobil. Područje se prostire na 59 hektara pored reke, uključuje prodavnice, parkove i druge pogodnosti udaljene svega nekoliko minuta hoda. Takođe je blizu železničke stanice koja vodi ka centru grada. Ukoliko neko planira da putuje na dalje destinacije, postoji mogućnost da pozajmi jedan od zajedničkih automobila u naselju. Za Utreht je to nastavak dugog procesa kojim smanjuje automobile, a grad je prvi put eksperimentisao sa ulicama bez automobila u svom centru još 1965. godine.

JORK

Mali grad, sa otprilike 150.000 stanovnika, Jork ima dugu istoriju koja seže mnogo pre pojave automobila. "Centralno gradsko istorijsko jezgro ima skoro isti plan ulica kao i kada su Vikinzi bili ovde, a kroz taj deo grada prolazi i zid iz srednjeg veka", rekao je Johnny Crawshaw, gradski odbornik u Jorku. To nije područje pogodno za vožnju - a kako grad planira da postane ekološki čist do kraja decenije, saobraćaj je jedan od ključnih problema zagađenja. Do 2023. godine, grad planira da zabrani većinu vozila u srednjovekovnom delu grada, dodajući biciklističke staze i uslugu prevoza na zahtev kako bi se ljudima pomoglo da smanje korišćenje automobila.

Izvor: Fast Company