4 načina da povratimo osnovne stvari koje nam nedostaju kada radimo od kuće

Kada ne delimo fizički prostor sa ljudima, propuštamo neke od ključnih elemenata kolaboracije. Ipak, postoji nekoliko zanimljivih rešenja ovog problema.

Ljudska bića su izuzetno prilagodljiva, pa smo tako i tokom ekstremne fizičke izolacije zbog COVID-19 mogli efikasno da komuniciramo bez interakcije licem u lice, upravljamo ljudskim resursima, pa čak i da vodimo čitav posao iz svojih spavaćih soba ili da dosadu usled ozolacije pretvaramo u kreiranjeinovativnih i zanimljivih poslovnih ideja.

Ipak, postoji mnogo stvari koje propuštamo kada su u pitanju interakcije i odnosi na radnim mestima. Uz sve potencijalne dobitke vezane za efikasnost i našu sposobnost da uz pomoć tehnologije održimo radna mesta i industriju u životu, određeni ljudski aspekti rada rizikuju da nestanu u odsustvu interakcija licem u lice. Postoje načini da povratimo četiri fundamentalne ljudske stvari koje većini od nas nedostaju u virtuelnom svetu rada:

Ćaskanje

Dok se trudimo da optimizujemo efikasnost i skratimo vreme trajanja sastanaka, nestaje nam prostor za kratke razgovore tj. najobičnija ćaskanja koja mogu da budu značajna za poslovne diskusije. Veliki broj profesionalaca na ćaskanje gleda kao na ometanje ili gubitak vremena. Međutim, psiholog Robert Cialdini navodi da je ovo velika greška. Upravo suprotno, ćaskanje predstavlja osnovu društvenih odnosa. Iako su neka prethodna psihološka istraživanja sugerisala da ćaskanje može imati negativan uticaj na raspoloženje ljudi i kvalitet komunikacije, novije i veće studije su opovrgle ovu tvrdnju.

Jedan od načina na koji možemo da vratimo ćaskanje u svakodnevicu, čak i u eri virtuelnog posla, predstavlja rezervisanje dodatnog vremena uoči formalnog dela sastanka kako bi ljudi mogli da se priključe, komuniciraju i vrate neke od starih navika poslovanja pre pandemije, kao što je ležerniji razgovor o temama koje se ne odnose isključivo na posao. Ljudi na najbolji način mogu da učine komunikaciju interaktivnijom i zanimljivijom.

Tračevi

Iako tračevi najčešće imaju negativnu konotaciju, ipak predstavljaju jednu od aktivnosti koja je od ključnog značaja za jačanje veza sa ljudima, izgradnju poverenja i stvaranje identiteta grupe. Istraživanja su pokazala da su ljudi pre pandemije provodili gotovo jedan sat dnevno baveći se tračevima. Naravno, tračevi su mogući i u virtuelnom okruženju, ali je ono manje pogodno, ne samo zbog toga što se mnoge sesije snimaju već zato što ljudi nemaju osećaj privatnosti. Takođe, sklonost ka nesporazumima je veća, što takođe znači da je duže i dosadnije “tračariti” na mreži.

Skromni telefonski poziv postaje bolja alternativa, ali je nedovoljno iskorišćen i podložan sveprisutnim digitalnim smetnjama sa kojima se svakodnevno susrećemo, a takođe je i kompromitovan zahtevima da moramo ići u korak sa toliko različitih mrežnih kanala. Ipak, ukoliko želite da poboljšate timsku dinamiku i stvorite čvršće veze sa kolegama, trebalo bi pronaći vremena i za tračeve. U stvari, budući da u doba rada van kancelarije postoji mnogo manje “sadržaja”, možda čak postoji i veća potreba za pričanjem priča, davanjem smisla stvarima i nagađanjima o tome šta drugi misle, rade i osećaju.

Jedna od dobrih strategija jeste da napravite tačku redovnog zakazivanja virtuelnih “ručkova” ili “kafa” kako biste komunicirali sa kolegama jedan na jedan. Važno je napomenuti da “tračevi” ne podrazumevaju nužno i priču o drugima. Umesto toga, može biti moćan način da steknete uvid (“Šta mislite šta je moj menadžer mislio kada je rekao X?”), dobijete dragocene informacije (“Koliko ste plaćeni za taj freelance zadatak?”) ili identifikujete nove mogućnosti (“On mi je rekao da daje ostavku sledeće nedelje i neko će morati da popuni njegovo mesto”).

Hemija

Čak i najnaprednije virtuelno okruženje ne može da preslika lično iskustvo koje može da stimuliše sva naša čula i omogući fiziološki nivo hemije i odnosa koji se ne mogu naći izvan interakcija sa osobom. Pojednostavljeno, naš mozak je proizvod miliona godina evolucije koji su se oslanjali isključivo na fizičke interakcije tako da će uvek postojati prilično velika razlika između ličnog i digitalnog kontakta.

Ovaj gubitak možemo značajno osetiti iz nekoliko razloga: sticanje boljeg “osećaja” za osobu, osećanje njenog prisustva, neverbalna komunikacija i interakcija na emotivniji i impulsivniji način. Pa ipak, uklanjanje ličnog kontakta poseduje i pozitivnu stranu: ako na nas manje utiču stil, prisustvo, izgled i sličnost ljudi, verovatnoća pristrasnosti (isvesne i nesvesne) se smanjuje. U prilog tome govori i činjenica da se, u određenim kompanijama, odluke o zapošljavanju donose isključivo na osnovu tekstualne komunikacije.

Opšte je poznato da diverzifikovani timovi, izabrani zbog svojih veština i jedinstvenih perspektiva, imaju bolji učinak od homogenih. U tom slučaju, predložena strategija za zamenu osećaja “hemije” na radnom mestu nije najbolja. Umesto toga, radite na izgradnji i razvoju hemije sa svojim kolegama, čak i onima prema kojima ne osećate prirodni afinitet, korišćenjem vremena na upoznavanje njih kao pojedinaca i razumevanje različitih informacija koje možete da dobijete iz promišljenih pitanja.

Empatija

Intenzitet, učestalost i empatija gube na značaju u virtuelnim okruženjima. Naša sposobnost da razumemo šta drugi misle ili osećamo ono što drugi osećaju značajno je narušena kada komuniciramo sa ljudima online. Važno je napomenuti da je potencijal za pogrešnu komunikaciju i nesporazume mnogo veći u virtuelnon okruženju jer je manja mogućnost za njihovo brzo i konstruktivno razrešenje.

Autorka i govornica Erica Dhawan navodi da je jedno od mogućih rešenja da počnemo da razmišljamo o načinu na koji komuniciramo u online okruženju u smislu “digitalnog govora tela”. Koliko god naš govor tela, prekrštenih ruku ili naboranog čela, pokazivao naša osećanja kada lično komuniciramo, postoji novi digitalni govor tela koji iz Zoom prozora prevazilazi osnove našeg izraza lica. Naša celokupna digitalna komunikacija, od emoji-a koje koristimo do tema koje komuniciramo i vremena odziva, može se smatrati anlagnom govoru tela, jer prenosi sličan ton i nameru. Više nego ikad je važno da budemo svesni suptilnih signala koje šaljemo drugima.

Svakako je nejasno koliko dugo ćemo raditi na virtuelnom radnom mestu. Ali čak i kada se vratimo u kancelarije, očigledno je da će rad na daljinu koji je dokazao svoju efikasnost igrati mnogo veću ulogu u našem profesionalnom životu. Prepoznavanjem onoga što se izgubi kada napustimo kancelariju i preduzimanjem koraka da ponovo steknemo sve što nam nedostaje kada radimo od kuće, bićemo bolje opremljeni za održavanje naše ljudske interakcije, čak i na daljinu.

Izvor: https://www.fastcompany.com/90560763/4-ways-to-recapture-whats-lost-in-the-office-less-age-of-work?partner=feedburner&utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=feedburner+fastcompany&utm_content=feedburner&cid=eem524:524:s00:10/07/2020_fc&utm_source=newsletter&utm_medium=Compass&utm_campaign=eem524:524:s00:10/07/2020_fc