COVID-19, moj pogled na pandemiju - Jelena Božilović

"Razvijeno čovečanstvo, generalno posmatrano, živi već nekoliko decenija u prividnom medicinskom blagostanju. Smrtnost dece gotovo da ne postoji u razvijenim zemljama. Po izveštaju UNICEF-a iz 2016. godine, 97% smrtnosti dece otpada na podsaharsku Afriku. Objašnjenje leži u lošoj prehrani, nehigijeni ali i nedostajućim bolnicama i medicinskom osoblju. To je područje u kome se i dalje umire od zaraznih bolesti poput malarije, boginja i drugih virusnih oboljenja.

Zašto je važno podsetiti se na ove činjenice? Uslovljeno blagostanjem u kome živi, stanovništvo Evrope smatra se da je problem infektivnih bolesti prevazidjena stvar. Na žalost- to nije istina. Danas u Evropi i ostalom razvijenom svetu egzistiraju bolesti kao što su: tuberkuloza, hepatitis B i C, AIDS, i mnoge druge. Savremeni nacin života u gradovima povećava opasnost od lakog prenošenja infektivnih bolesti. Ljudi su u velikom broju nekontrolisano izloženi infekcijama, na mestima koje svakodnevno koriste - javni transport, bolnice, starački domovi, škole, vrtići i ostala mesta masovnog okupljanja.

Virusi kao takvi permanentno mutiraju i time se prilagođavaju spoljnim uslovima, stičući sposobnost za razmnožavanje i preživljavanje. To je prirodan proces, koji se neprekidno odvija. Svako od nas zna da virus influence tj. gripa često mutira tako da vakcina nije uvek pouzdana zaštita. Kod virusa poput gripa to nije veliki problem, jer mi već posedujemo izvestan stečeni imunitet, komplikacije se javljaju u vrlo malom procentu (0,1-0,3 %) a i infektivnost virusa nije tako značajna.

Virolozi i propratna stručna javnost koja učestvuje u naučnom i praktičnom radu, već dugi niz godina upozoravaju na opasnost koja se moze dogoditi. U Izveštaju o riziku od virusa Robert Koch Instituta iz Berlina, iz 2013.godine, doslovno opisuje mogući scenario koji sada doživljavamo i to upravo uzimajući primer corona virusa. To je virus za koji je poznato da lako mutira, a dobro je poznat i stručnoj i opštoj javnosti. Sa tim smo se već suočavali (SARS-2003.g sa. 8000 inficiranih, od toga približno 900 sa smrtnim ishodom i MERS - 2015.g sa oko 2500 zarazenih u svetu i smrtnošću od oko 35%). Infekcija virusom Covid-19 daje različitu sliku. Ako uporedimo ove brojeve sa današnjim podacima kojima raspolažemo, jasno je da je aktuelni virus neuporedivo infektivniji, a trenutno registrovana smrtnost iznosi 3-11%.

Ovaj podatak je zastrašujuć ako ga jednostavno pomnožimo sa ukupnim brojem stanovnika u svetu. Broj potencijalno obolelih sa smrtnim ishodom raste i još više dobija na važnosti ako se uzme u obzir da je 1/5 zemljine površine prenaseljena, a ostatak čine ruralna područja. Stručnjacima iz oblasti virusologije i epidemiolozima je jasno da je bilo pitanje trenutka kada će se pojaviti novi virus, koji poseduje kombinaciju visoke infektivnosti i izaziva nepredviđene zdravstvene komplikacije.

Sama sam bila u situaciji da se uverim u neprepoznavanje potrebe za razvitkom nauke u ovom pravcu. Naime, 2013. godine sam radila na razvijanju brzih testova za identifikaciju virusa. Pojednostavljena metoda koju sam razvijala, mogla je dovesti do potpune automatizacije procesa detekcije, što bi omogućilo veliki broj dnevnog testiranja, bez prevelikog angažovanja ljudskih resursa. Ne mogu decidno da tvrdim da bi ideja bila ostvariva do kraja, s obziromna to da su svi projekti u razvoju – visokorizični i neizvesni. Iz iskustva sam se uverila, da su sredstva koja su mi u tom trenutku bila dodeljena, bila nedovoljna i od starta je bilo očigledno da će biti teško realizovati tako naprednu ideju, bez obzira na podršku virologa, industrije i univerziteta.

Redukovani kontakt medju ljudima, koji se uvodi širom razvijenog sveta, značajno će doprineti tome da se širenje infekcije smanji. Mi se moramo navikavati na nove uslove života, jer nije nemoguće da će nas u skorije vreme opet pogoditi neprepoznata opasnost.

U Frankfurtu , gde živim i radim, stanovništvo nije u panici. Ljudi poštuju instrukcije i pokušavaju da tako daju svoj doprinos. Nemačka je za sada pravo medicinsko svetsko čudo, sa smrtnošću od 0,6%. Nadajmo se da će statistički podaci ostati jednaki i u budućem vremenu. Mora se naglasiti da je infekcija znatno kasnije počela u odnosu na ostatak Evrope, te da se ovi podaci mogu i promeniti.

Zahvaljujući jakoj socijalnoj državi, ne očekuje se da će ljudi ostati bez sredstava za život. Vlada je relativno brzo reagovala i donela zakone za zaštitu privrede, a time i stanovništva. Jedan primer je VW, koji je privremeno prebacio 80.000 radnika na socijalni državni program, zbog kompletnog zaustavljanja proizvodnje. Problemi koji se naziru, slični su problemima svuda u svetu. Zalihe zaštitnih sredstava kao i proizvoda za jednokratnu upotrebu, ne mogu biti adekvatno popunjene, te je za sada to jedna od tačaka u kojoj prepoznajemo manje probleme. Odredjeni akteri u privredi prestrukturiraju proizvodnju, kako bi mogli ponuditi tržištu ono sto trenutno nedostaje.

Kao u svakoj nevolji, istorija je pokazala da u toku prevazilaženja novih i nametnutih okolnosti, nastaju rešenja i stvaraju se unapređeni uslovi života . Ovaj talas virusa mozda nam može doneti osvešćenje u smislu veće digitalizacije, smanjenja radnog vremena, svesti o zdravom nacinu života, vožnju biciklom umesto javnog prevoza, povezivanje porodice... "

Jelena je studirala hemiju na Univerzitetu u Nišu. Doktorirala je na Institutu za organsku hemiju i hemijsku biologiju na Goethe univerzitetu u Frankfurtu 2008. godine, nakon čega je radila postdoktorski rad na istom institutu. Glavni fokus njenog rada bio je na razvoju sintetskih oligonukleotida za terapijsku upotrebu. Jelena Božilović je takođe igrala vodeću ulogu u osnivanju startup kompanije koja razvija metode za analizu virusnih genotipova. Dodeljena joj je nagrada za inovacije na Scence4life takmičenju 2013. Biznis koncept i inovacije su nagrađeni 2014. godine nagradom Goethe Innovation, a 2016. godine pridružila se grupi profesora Knapp-a kao medicinski hemičar. Jelena će biti jedna od učesnica Nedelje Inovacija koju AFA već tradicionalno organizuje, treći put.