Estonska vlada upravlja državom kao sa IT kompanijom

U Estoniji je davna prošlost čekanje u redovima ispred šaltera. Javna administracija pruža svoje usluge elektronski na isti način kao što to čine i privatne kompanije. Ako možete dobiti poruku kada je vaša pošiljka stigla, zašto ne biste dobili poruku kada vam ističe vozačka dozvola?

Estonci od svoje države zahtevaju da radi efikasno kao i svaka uspešna kompanija radila. Ova zemlja je lider u digitalizaciji u Evropi i u svetu, posebno u domenu javnih usluga koje su dostupne 24/7 , a sigurnost podataka je zaštićena blockchain tehnologijom. Prenosimo delove autorskog teksta estonske predsednice Kersti Kaljulaid, prve žene na čelu ove države.

Istorija digitalizacije Estonije

Pre četvrt veka Estonija je povratila svoju nezavisnost od SSSR-a i u tom trenutku ekonomski razorena zemlja morala je da izgradi novu, modernu i demokratsku državu. Posle proglašenja nezavisnosti, Estonija nije imala usaglašen sistem poreza, socijalnih usluga ni bilo koje druge vrste javnih usluga. Ovo im je omogućilo da počnu od početka da grade novi sistem i institucije.

Kako bi učinili javni sektor jeftinijim i dostupnijim svima, estonska vlada se oslonila na potencijale koji dolaze iz IKT-a. Ovo nije bio lak izbor, bilo je vrlo rizično ulaganje skromnih sredstava u internet i opremu za javne institucije. Iako je prva decenija bila izuzetno zahtevna, ova hrabra odluka je omogućila digitalni skok u 21. vek!

Đaci koji su zbog unapređenja tehnologije u školama, svoje znanje su prenosili i time tehnološki obrazovali svoje roditelje i bake i deke. Prioriteti su se ovako promenili, i porodice su se ohrabrile da nabavljaju računare i uspostave internet konekciju.

Virtuelni građani već dve decenije!

Sa obzirom na to da je javna administracija već bila online sredinom 2000-tih, IKT sektor i banke su predložile vladi da izradi digitalni lični identifikacioni kod. Ovaj kod se koristi kao identifikacioni lični dokument za većinu javnih usluga, uključujući zdravstvene usluge, plaćanje poreza, naručivanje ličnih dokumenata, čak i elektronsko glasanje (eng. I-voting) i slično.

Ovaj sistem štedi. Digitalni potpis koji koristi cela populacija, uštedi do 2% godišnjeg GDP-a. Investicije koje su uložene u građenje ovog sistema su se odavno isplatile. Na makroekonomskom nivou IKT sektor dobija na još većem značaju. Oko 7% godišnjeg GDP-a dolazi iz ovog sektora. Na milion građana u Estoniji postoji 4 unicorn startupa (startapovi koji su zaradili milijardu dolara).

Inovacije su u povezivanju kompanija, ljudi i države. Javna digitalna ID infrastruktura de koristi i od strane banaka, i ostalih privatnih kompanija, i sve privatne kompanije su slobodne da unapređuju ovaj sistem. Estonija je odličan primer PJP-a odnosno dobro uspostavljene saradnje između privatnog i javnog sektora.

Bezbednost i poverenje

Imajući u vidu količinu privatnih i javnih informacija koje se skladište online, tema bezbednosti informacija je od izuzetnog značaja. Samo tehnološka rešenja za zaštitu sigurnosti nisu dovoljna, već su od izuzetnog značaja i zakonodavni i institucionalni okvir koji štiti prava građana i oblikuje javnu digitalizaciju.

U Estoniji se svaki pristup bazi podataka bilo kog javnog sektora beleži preko blockchain tehnologije. Ali samo zato sto je to baza podataka, ne znači da država to poseduje. U svakoj sekundi Estonci mogu da znaju i kontrolišu šta se dešava sa njihovim podacima. Nekome će se u učiniti paradoksalnim, ali digitalni svet u ovom slučaju postaje transparentnijim od analognog.

Zaštita od hakera

U 2007. godini Estonija je proživela seriju hakerskih napada sa ruskih IP adresa. Ovo je bio poziv da se probude i naprave on line strategiju zaštite, i osnovanje NATO jedince specijalizovane za zaštitu od sajber napada. Estonija je takođe prva otvorila ambasadu podataka u Luksemburgu, da bi sačuvali vojne informacije u slučaju sajber napada. Serveri se nalaze na suverenoj teritorija Estonije u Luksemburgu, kao i u slučaju bilo koje druge ambasade.

I druge zemlje se vode primerom Estonije

Estonija nije više usamljen primer u ovoj eri digitalne revolucije. Nemačka je dala svojim građanima identifikacione brojeve sa digitalnim kodovima. Finska se takođe pridružila sa platformom za razmenu podataka, što znači da će uskoro nastati mogućnost za razmenu informacija preko granica.

Uskoro će ceo svet očekivati od svojih javnih institucija da pružaju svoje usluge efikasno on line, i da čekanje u redovima ode u zaborav.