Kako tehnologija menja obrazovanje

Prema UNESCO Institutu za statistiku, osnovnim i srednjim školama širom sveta će biti potrebno 69 miliona prosvetnih radnika do 2030. godine. Da li tehnologija može da zameni njihovu ulogu? Sigurno je da ne može. Ali, menjajući način na koji živimo i radimo, tehnologija menja i način na koji učimo.

Uloga prosvetara odavno više nije samo prenošenje informacija. Obrazovna tehnologija (u daljem tekstu EdTech) ima sve veću ulogu u obrazovanju od najranijeg uzrasta do prekvalifikacija radnika. EdTech kroz gejming i virtuelnu realnost menja ulogu nastavnika i vodi stvaranju novog pristupa obrazovanju kako dece, tako i odraslih.

Deset biliona dolara vredno tržište

HolonIQ, kompanija specijalizovana u EdTech-u, predviđa da će svetski izdaci na obrazovanje i obuku dostići deset biliona dolara do 2030. godine. Rastući troškovi biće posledica rasta broja stanovnika u zemljama u razvoju, te ekspanzije tehnologije u prekvalifikaciji i dokvalifikaciji radnika u razvijenim zemljama.

Prema jednom istraživanju, zaposleni pokazuju sve veću zabrinutost promenama koje donosi tehnologija. Njihov strah od tehnoloških promena ide toliko daleko da se pitaju da li će njihovo zanimanje postojati u budućnosti. Dve trećine ispitanika tvrdi da su unapređenja u tehnologiji dovela do toga da se posao koji obavljaju značajno promenio u proteklih pet godina.

Zbog prisutne zabrinutosti i sve većih zahteva tržišta rada, dodatno i kontinuirano obrazovanje postaje neophodnost. Međutim, učenje mora postati fleksibilnije. Savremena radna snaga nije voljna da se vrati u klupe i čita na stotine strana tekstova. Tehnologija menja monotone načine standardnog učenja i uvodi uzbudljive i interaktivne formate koji mogu biti primamljivi kako deci, tako i odraslima. Sve je veće interesovanje za učenje kroz nove formate poput aplikacija, igrica, virtualne realnosti. Savremena tehnologija prilagođava učenje mestu na kom se nalazite, vremenu i temi učenja.

Nove tehnologije zahtevaju nove navike u učenju

Kada su 2006. godine prvi put nastali otvoreni onlajn kursevi, došlo je do eksponencijalnog rasta onlajn učenja. Vremenom su jednostavne onlajn lekcije prerasle u ozbiljne interaktivne kurseve iza kojih stoje obrazovne institucije, a koji omogućavaju učenje kroz onlajn predavanja, kvizove, forume i brzo dobijanje povratne informacije o naučenom.

Procenjuje se da broj ljudi u svetu koji se edukuje putem onlajn kurseva prelazi 100 miliona. Pored toga, EdTech sektor je značajno porastao, uključujući sve faze životnog obrazovanja - od vrtića, pa sve do dokvalifikacija i prekvalifikacija zaposlenih.

Znam da ništa ne znam

U svom udženiku o obrazovanju odraslih, Piter Jarvis je napisao “Danas uzimamo zdravo za gotovo važnost obrazovanja odraslih tokom čitavog života”. Ovu tvrdnju odobrilo je i istraživanje švedske Federalne kancelarije za statistiku po kome je udeo radnog vremena posvećenog stručnoj obuci najniži u prerađivačkoj industriji i ugostiteljstvu (0,3%). Specijalistička, naučna i tehnička zanimanja odvajaju najveći udeo radnog vremena posvećenog usavršavanju (1.6%). Dakle, manje od 2% radnog vremena je posvećeno celoživotnom učenju. Po današnjim zahtevima tržišta rada, to je jednostavno nedovoljno.

Sokratova izreka “Znam da ništa ne znam” i Ajnštajnova “što više učim, sve više shvatam koliko ne znam” dobre su polazne osnove u razumevanju važnosti učenja tokom čitavog života.

Učenje je naporan posao, ali ono može predstavljati i pravu zabavu. Učenje je prepuno izazova, ali ono otvara i nove mogućnosti. Brze promene nam nameću potrebu da učimo tokom celog života, a to ćemo prihvatiti tek onda kada shvatimo da je po završenom formalnom, naše pravo obrazovanje tek počelo.