Nakon koronavirusa svet nikada neće biti isti, ali možda može biti bolji

Život nam se u velikoj meri promenio u poslednjih nekoliko dana, nedelja ili čak meseci, u zavisnosti od toga gde živite. Obzirom da se razmatraju nove mere koje će se koristiti da se suzbije pandemija, postoji verovatnoća da će se promeniti još više. Verovatno je svima iscrpljujuće da sede kod kuće, da su udaljeni od porodice i prijatelja, da gledaju kako su sva dešavanja otkazana i osećamo se zabrinuto i uplašeno zbog onoga što predstoji.

Samo želimo da se situacija što pre poboljša kako bismo se vratili životu od ranije, a mnogi od nas već prave planove šta će raditi kada se sve vrati u svakodnevnicu. Ali šta ako se stvari nikada ne vrate u "normalu", kao pre koronavirusa? Šta ako je sve ovo jedna prekretnica posle koje svet neće biti isti?

Ako pogledamo sa optimistične strane, šta ako svet može izaći iz ove krize bolji nego što je bio?

Jamie Metzl, futurista za tehnologiju i zdravstvo, geopolitički stručnjak, preduzetnik, autor knjige Hacking Darvin: Genetski inženjering i budućnost čovečanstva , i stariji saradnik Atlantskog saveta, smatra da je to moguće - ali sve zavisi od toga šta radimo i kako se ponašamo sada. U razgovoru na virtuelnom samitu Univerziteta Singularity na temu COVID-19, Metzl je objasnio zašto veruje da se “nikada nećemo vratiti na normalu” – kao i šta bismo sada trebali da učinimo da novi svet postane dobar.

Odrednice istorije

Pandemija nalik gripu nije ništa u odnosu na teroristički napad počinjen 11. septembra. Ukoliko se čak osvrnemo na Drugi svetski rat, za koji niko nije znao ishod i gde su svi bili prestravljeni, ljudi su čak i tad zamišljali kako će izgledati budući svet.

Situacija u kojoj smo trenutno je, naravno, drugačija; to nije rat. To je, po Metzlovim rečima, "konvergencija sveta nauke i biologije i sveta geopolitike". I dok koronavirusna kriza i dalje izbija, njegove geopolitičke implikacije postaće mnogo veće.

Svet kakav znamo umire

Institucije namenjene podsticanju globalne saradnje poput Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije iscrpele su svoje resurse i kao rezultat toga nemamo efikasne strukture i institucije za rešavanje globalnih kriza. Ukoliko obratimo pažnju na klimatske promene koje se dešavaju, zaštitu okeana, veštačku inteligenciju, shvatićemo da ni jedna zemlja ne može samostalno da preuzme ili reši ove ogromne izazove.

Međutim, postoji i pozitivna strana: Kada je zemlju pogodila pandemija Španske groznice , u svetu je bilo samo 2 milijarde ljudi od kojih je 30% bilo pismeno. Danas imamo globalnu populaciju od 7.5 milijardi i stopu pismenosti od 86%, što znači da će preko 6,5 milijardi ljudi biti deo napora da “popravi ono što je pokvareno”. Danas smo više povezani međusobno nego što smo ikada bili. Nekada su trebale godine da se znanje prenese a sada informacije prelaze čitav svet za samo nekoliko minuta.

Sada je vreme čudovišta

Da li ste bili uplašeni prethodnih dana? Svakako. Ekonomska aktivnost opada, ljudi gube poslove, razboljevaju se, ne znamo gde je izlaz iz ove pandemije niti koliko dugo će trajati a u međuvremenu će se desiti još puno neočekivanih stvari.

Skoro sasvim sigurno će doći do usporavanja i recesije u ekonomiji, a postojaće i problemi sa zdravstvenim sistemom. Ukoliko virus napadne siromašne zemlje, videćemo kako se krhke države urušavaju. "Svet se neće vratiti onakav kakav je bio pre nego što se dogodila ova kriza", rekao je Metzl. „Izaći ćemo iz ovoga u sasvim drugi svet.“

“Novi svet” se bori da bude rođen

Ne znamo tačno kako će taj svet izgledati, ali možemo ga zamisliti. Virtuelizacija događaja, aktivnosti i interakcija. Automatizacija procesa i usluga. Politička i ekonomska decentralizacija.

Možemo se pitati šta bi bilo da je pre tri meseca uspostavljen globalni sistem nadzora i pri prvim znacima izbijanja pandemije, međunarodni tim za vanredne situacije na čelu sa Svetskom zdravstvenom organizacijom odmah otišao u Vuhan?

Ciljevi UN-ovog održivog razvoja, na primer, pozivaju na rodnu ravnopravnost, na svet bez siromaštva, gladi, na klimatske akcije i pravdu (između ostalih ciljeva) širom sveta. Problem je u tome što nemamo institucije dovoljno smislene ili jake da izvrše ove principe; postoji nesklad između globalne prirode problema sa kojima se suočavamo i strukture nacionalne politike.

Gradimo novo “normalno”

Imamo više obrazovanih ljudi, jače konekcije, brže deljenje informacija i više tehnoloških alata i naučnog znanja nego ikad ranije u istoriji. Godine 1941. proces globalnog planiranja se vršio odozgo: mala grupa moćnih, pametnih ljudi odlučila je kako će se preduzeti koraci da njihova vizija postane stvarnost. Ali ovaj put će biti drugačije; da bi uspelo, novi globalni plan moraće da ima smislen pogon odozdo nagore. "Moramo prepoznati novi mehanizam moći", rekao je Metzl. „I taj mehanizam smo upravo mi. Ovo je naš trenutak da se zaista okupimo. "

Izvor: https://singularityhub.com/