Srpske naučnice u svetu i kod nas

“Na duboko moralnim temeljima nazidani su feministički zahtevi i težnje” Ksenija Atanasijević.

Iako nisu dovoljno vidljive, Srbija je jedan od lidera po broju žena u nauci. Prema poslednjim podacima, skoro svaki drugi istraživač je žena, što našu državu stavlja na četvrto mesto u Evropi. Naučnice našeg doba, u odnosu na pionirske poduhvate svojih prethodnica, imaju daleko veću podršku i mogućnosti. Bez obzira na to, situacija ni danas nije blistava. Upravo je to razlog za neophodno promovisanje njihovog rada i približavanje ove teme najširoj publici.

U nastojanju promocije žena u nauci, povodom Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci potrudili smo se da pronađemo što više svetlih primera iz naše okoline. Predstavljamo naučnice koje su trudom i zalaganjem stvorile sebi mogućnost uspešne karijere u svetu, kao i one koje su odlučile da svoja naučna istraživanja sprovode u zemlji Srbiji.

Prema najrelevantnijoj svetskoj bazi Google Scholar, u kojoj se svi naučnici sveta rangiraju prema značajnim naučnim kriterijumima, najveću vrednost indeksa naučne kompetentnosti među svim srpskim naučnicima ima profesorka Gordana Vunjak Novaković. Ona je i jedina Srpkinja na listi 100 najcitiranijih autora u istoriji u svim disciplinama.

Među mladim naučnicama značajna je Milica Radišić, koja je radila sa profesorkom Vunjak Novaković. Milica je po izboru MIT Technology Review 2008. godine, kada je imala samo 32 godine, izabrana među 35 najboljih i najperspektivnijih mladih naučnika u svetu, gde su i osnivači Gugla i Fejsbuka, te tako postala prva osoba iz Srbije koja je dobila tu nagradu. Milica radi na projektu zamene oštećenog srčanog tkiva i zaceljenja veštačkim na Institutu za bioinženjering u Torontu.

Već spomenuta Gordana Vunjak Novaković, redovna je profesorka Univerziteta Kolumbija i gostujuća profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, takođe je i inostrana članica SANU, i jedna je od vodećih svetskih istraživača u oblasti biomedicinskog inženjerstva.

Sanda Ljubičić, biohemičarka i postdoktorantkinja Harvarda, na pragu je otkrića leka za dijabetes uz pomoć, bilozima dobro poznatih, ostrvaca. Naime, ostrvca regulišu nivo šećera u krvi. Sanda radi na Fakultetu Medicine u Ženevi gde provodi i po petnaest sati u laboratoriji, ne bi li došla do najefikasnijeg načina da pomogne dijabetičarima.

Jasmina Vujić, prva je žena šef odseka katedre za nuklearni inženjering. Diplomirala je na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu a magistrirala na Prirodno-matematičkom fakultetu. Nakon toga odlazi u SAD, gde stiče doktorsko zvanje. Redovna je profesorka Univerziteta Berkli i članica Udruženja dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD.

Doktorka nauka sa Univerziteta Gete, Jelena Božilović, srednju školu je završila u Leskovcu, farmaceutski smer, a diplomirala hemiju na Univerzitetu u Nišu. Jelena proučava viruse koji su uzročnici opakih bolesti, kao i genetiku u oblasti organske hemije i biohemije na Univerzitetu u Frankfurtu.

Nadežda Basara, radi u Nemačkoj u Centru za hemoterapiju, onkologiju i presađivanje koštane srži i jedan je od najvećih svetskih stručnjaka u toj oblasti. Nadežda je trenutno direktorka interne klinike u nemačkom gradu Flenzburg, a pre toga je bila na čelu transplatacijskog centra na Univerzitetskoj klinici u Lajpcigu. Zahvaljujući dr Basari ovaj centar je po rezultatima lečenja leukemije i po broju realizovanih transplatacija na prvom mestu u Evropi. Ona je pre više od dvadeset godina otišla iz Beograda u Nemačku, savladala jezik, uspela da napreduje i postane docentkinja, ali i prva žena iz Jugoistočne Evrope koja nije rođena, niti se školovala u Nemačkoj a postala profesor medicine.

Kada je u avgustu 2018. godine postala dekan prestižnog tehničkog njujorškog fakulteta (NYU’s Tandon School of Engineering), Jelena Kovačević upisala se u istoriju ovog fakulteta kao prva žena koja je došla na čelo ove institucije, osnovane još sredinom 19. veka. Jelena je svoje obrazovanje započela u Srbiji gde je završila Matematičku gimnaziju i nakon petogodišnjih studija na beogradskom ETF-u otišla u Ameriku na postdiplomske studije. Doktorsku disertaciju odbranila je na Univerzitetu Kolumbija gde dobija zvanje doktora elektrotehničkih nauka. Oblast istraživanja kojom se Jelena bavi već 30 godina obuhvata obradu signala, biomedicinski inženjering i data science.

Sinonim za uspešne žene u biznisu je svakako Ubavka Mitić, danas Rebeka Mekdonald, koja je sa 22 godine stigla u Kanadu, a danas za nju radi hiljadu i trista ljudi. Biznis joj je vredan dve milijarde dolara. Njena kompanija "Just Energy", električnom energijom i gasom snabdeva više od milion i po potrošača u SAD i Kanadi. Nekoliko puta je proglašena za poslovnu ženu Kanade. Rebeka Mekdonald važi za najbogatiju srpkinju na svetu.

Docentkinja dr Mirjana Rajilić Stojanović sa katedre za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, odlučila je da se nakon doktorskih studija u Holandiji vrati i karijeru nastavi u Srbiji. Nedavno je sa koleginicom pokrenula biotech startap koji se tiče “dobrih” bakterija u našem telu i njihovoj važnosti za budućnost zdravstvene zašite i lečenja. Radi se zapravo o počecima nove generacije tzv. mikrobiomske medicine koja je i dalje nepoznanica među našim lekarima. Mirjana Rajlić Stojanović ujedinila je svoja istraživanja sa Svetlanom Bojić u cilju daljeg razvoja ovog polja kod nas.

Ivana Gađanski, biolog, i pored toga što je mogla da ostane da radi na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, vratila se u Srbiju. Doktorirala je neurofiziologiju na nemačkom Univerzitetu Georg-August u Getingenu, gde je nastavila i postdoktorske studije. Istovremeno je radila i na Maks Plank Institutu za biofizičku hemiju. Još jedne postdoktorske studije završila je na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu. Po povratku, u Srbiji je radila kao docent za biologiju na Državnom Univerzitetu u Novom Pazaru. Na Metropoliten Univerzitetu u Beogradu je mentorka na doktorskim studijama, dok se istraživačkim poslom bavi na Institutu za bioinženjering u Kragujevcu. Dalja usavršavanja u oblasti regenerativne medicine, matičnih ćelija i biomedicinskog inženjeringa stekla je na Kolumbija Univerzitetu, gde je bila u laboratoriji prof. dr Gordane Vunjak Novaković. Ivana je prva osoba iz Srbije koja je postala član “TEDGlobal Fellow” programa i jedina predstavnica iz Srbije koja je držala govor na TED konferenciji.

Najbolja srpska naučnica 2012. godine Polina Blagojević, kao hemičarka ima misiju da otkrije najefikasnije supstance za uništavanje bakterija. Rezultati njenih istraživanja mogu se primeniti u farmaceutskoj, kozmetičkoj ali i prehrambenoj industriji. Polina radi na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, kao deo najmlađeg naučno-istraživačkog tima u Srbiji.

Prof. dr Vesna Bengin suosnivačica je Instituta BioSense - Instituta za istraživanje i razvoj informacionih tehnologija u biosistemima, koji se fokusira na multidisciplinarna istraživanja naprednih IKT tehnologija i njihovih primena u poljoprivredi. Bengin je dobitnica brojnih nacionalnih i međunarodnih nagrada, poput nagrade koju je dodelila Evropska komisija u okviru programa Marija Kiri za inovativnu Evropu – „Marie Curie Actions for an Innovative Europe: Excellence, Mobility and Skills for Researchers". Dobitnica je nagrade „She’s Mercedes" koju su dodelili Asocijacija za afirmaciju žena i Mercedes na zatvaranju prošlogodišnje Nedelje inovacija.

Ksenija Bunjak, arhitektkinja, prema odluci Ministarstva za obrazovanje i istraživanje Republike Nemačke postala je jedan od najboljjih mladih naučnika na svetu 2013. godine. Ksenija radi na ekološki odgovornom arhitektonskom projektovanju pri čemu istražuje energetske efikasnosti srpske seoske arhitekture. Rekonstrukcijom kuća na srpskom selu želi da se domaćinstvima smanji račun za struju a istovremeno očuva životna sredina.

Ove hrabre, talentovane i uporne naučnice ističu da je za njihov uspeh u Srbiji presudna podrška bližnjih. Takođe ističu da je neophodna podrška države, pre svega finansijska, bez čega nije moguće raditi ništa konkretno u oblastima njihovog angažovanja. Loši materijalni uslovi i odricanja, koja su u Srbiji za naučnice često neminovni, mnoge uspešne žene nateraju da stečeno znanje i sopstvena otkrića primene u drugim zemljama. U Evropi, na nivou fakulteta, posebno na nivou država i same Evropske Unije, postoje modeli koji treba da olakšaju ženama da se bave naukom. Pod time se podrazumeva fleksibilno radno vreme, mogućnost da, u slučaju porodiljskog ili nekog drugog razloga koji je direktno vezan za žene, prilagode svoj naučni rad i karijeru.

Kako bismo zadržali uspešne naučnice, i motivisali nove generacije koje bi razbijale stereotipe o nauci kao muškoj sferi, neophodno je mnogo više popularisati žene u nauci.