Vaši lični podaci su vaše vlasništvo

Kada ste poslednji put detaljno pročitali odredbe i uslove i razumeli sve zakonske detalje u njima, pre nego što ste se prijavili za uslugu ili preuzeli aplikaciju?

Prema sajtu DDP, posredovanje podataka je industrija vredna 200 milijardi dolara. Nama su samo predstavljeni uslovi i odredbe. Niko ih nikada ne čita. Samo kliknemo na njih.

Praćenje kontakata je jedno od kontroverznijih sredstava u borbi protiv koronavirusa. Američki potrošači želeli su da se sačuva hjihova privatnost, pa su Apple i Google osmislili API koji bi mogao da pomogne u pronalaženju potencijalnih žarišta Covid-19 uz zadržavanje anonimnosti korisnika.

Ali ono što smo zaboravili je da već živimo pod digitalnim mikroskopom, a sve više kompanija prati i beleži svaki naš korak.

Bivši demokratski predsednički kandidat i preduzetnik Endru Jang želi to da promeni. Jang je najpoznatiji po svojoj podršci “univerzalnom osnovnom dohotku”, principu izgradnje ekonomije usredsređene na ljude, koji podrazumeva kapitalizam koji meri ekonomski uspeh blagostanja ljudi, a ne korporativnog profita ili BDP-a.

Jangov najnoviji projekat za podelu podataka (DDP) ima za cilj da dekonstruiše postojeći sistem u kojem kompanije zarađuju milijarde dok prosečan građanin živi od plate do plate. Projekat je opisan kao “pokret posvećen povratku kontrole nad našim ličnim podacima”. Fokus je stavljen na podizanje svesti i pokretanje ljudi. Kako se navodi, pojedinačni potrošači ne mogu sami da se bore protiv velikih kompanija ali što više ljudi bude uključeno, više će imati koristi. Krajnji cilj je da amerikanci mogu da zahtevaju da njihovi lični podaci budu njihova privatna svojina i da zaslužuju isplatu ukoliko odluče da ih podele.

Jedno drugo stanovište, nazvano dataizam, prvi put nastalo 2013. godine, zauzima sasvim suprotav stav. “Dataisti” se zalažu za predaju što više informacija i snage algoritmima zasnovanim na podacima, omogućavajući tako slobodan protok podataka koji bi doveo do neviđenih inovacija i napretka.

U najširem kontekstu mi svi imamo koristi od načina na koji kompanije upotrebljavaju naše podatke – koristimo aplikacije i usluge „besplatno“, a provajderi dobijaju naše podatke zauzvrat. Oni potom koriste te podatke da, između ostalog naravno, poboljšaju svoj proizvod.

Korišćenje GPS aplikacija je besplatno, štedi naše vreme i uklanja nepotreban stres. Prihvatili smo činjenicu da nas mogu pratiti ili snimati naša kretanja. Takođe, Facebook je besplatan i lak način da ostanete u kontaktu sa svojim prijateljima, a oni koji ga koriste prećutno su pristali da platforma sakuplja sve vrste informacija o nama.

Međutim, činjenica je da, posebno u slučaju Facebooka, većina nas nije shvatala koliko to može biti opasno, dok već nije bilo kasno i ništa u vezi s tim nije moglo da se učini (osim brisanja naloga, ali čak ni to ne bi izbrisalo već prikupljene podatake).

Podaci prikupljeni korišćenjem digitalnih usluga mogu kompanijama davati uvid u naše navike, sklonosti, pa čak i naše ličnosti. S ovim informacijama oni mogu uraditi šta god žele, od toga da nam pokažu oglas za cipele koje ćemo verovatno kupiti, do promene mišljenja o tome za kog kandidata treba glasati na izborima.

Sa toliko naših podataka koje smo već dali i činjenice da će većina nas verovatno nastaviti da koristi besplatne aplikacije u kojima uživamo godinama, da li bi bilo prekasno za pokušaj promena načina rada ovog modela? Možda ne. Pred nama je automatizovana i digitalizovana budućnost, a podaci će vremenom postajati sve važniji, vredniji i moćniji. Količine podataka kojima kompanije imaju pristup i način na koji mogu da manipulišu njima u svoju korist treba staviti pod kontrolu već sad.

Izvor: singularityhub.com