Veštačka inteligencija će ipak najviše uticati na visoko obrazovane i dobro plaćene radnike

Iako je bilo očekivano da će manuelni poslovi i poslovi radnika u uslužnim delatnostima snositi najveći gubitak zbog automatizacije, analiza Brookings instituta je pokazala da ni kancelarijski poslovi neće biti imuni na promene koje dolaze.

Kada je reč o automatizaciji, poslovi za koje se smatralo da će najpre biti zamenjeni mašinama su upravo manuelni poslovi, kao i poslovi radnika u uslužnim delatnostima koji su nisko plaćeni i ljudi sa nižim stepenom obrazovanja, kako je Institut objavio ranije ove godine. Međutim, najnovije studije pokazuju da ni dobro plaćeni profesionalci neće biti izostavljeni, čak i da će biti najviše pogođeni napretkom veštačke inteligencije.

Ovaj modifikovan model zasnovan je na istraživačkoj tehnici studenta ekonomije sa Stanford-a, Michael Webb-a, koji je izgradio sopstveni algoritam za upoređivanje jezika iz AI patenata sa specifičnim rečima za opis poslova.

Prema Brookings-u, oko 25 miliona radnika u Americi će biti pogođeno pojavom veštačke inteligencije što je oko 15% radne snage. Poslovi marketinških stručnjaka, menadžera prodaje, programera i ličnih finansijskih savetnika su poslovi na koje će AI imati najveći uticaj, a zarade na ovim radnim mestima su u proseku oko 104.000 dolara na godišnjem nivou.

Zaposleni koji imaju diplome sa osnovnih studija su sedam puta više izloženi uticaju AI nego oni koji imaju diplome srednje škole. Važno je napomenuti da poslednje studije ne negiraju prethodna upozorenja da će AI imati uticaj i na 100 miliona Amerikanaca sa godišnjim prihodom do 40.000 dolara. Webb-ova tehnologija razdvaja pojam veštačke inteligencije od ostalih napredaka u tehnologiji koje prete zaposlenima sa nižim kvalifikacijama poput pojave robotike u poslovima proizvodnje i pojave softvera za rad na rutinskim i uslužnim poslovima.

Tranzicija za sve nas

Na osnovu svih sprovedenih studija, neminovno je da razvoj tehnologija utiče na svaki sektor tržišta rada. Razlog što je Webb-ov pristup zaintrigirao javnost je upravo što koristi veštačku inteligenciju za ispitivanje AI. Kao rezultat dobijaju se stručne prognoze što je daleko značajnije od samog mišljenja mnogih stručnjaka koji se oslanjaju načešće na nagađanja.

Veštačka inteligencija konstantno dobija nove oblike inteligencije poput planiranja, rezonovanja, rešavanja problema, opažanja, predviđanja i “učenja” povlačenjem statističkih obrazaca u svoje ogromne skupove podataka. Međutim, to nije finalna slika kako će AI preoblikovati tržište rada. Mnoge aplikacije će zahtevati i osobu koja će raditi u tandemu sa ovom tehnologijom, a mnoge mogu stvoriti nova zanimanja koja zahtevaju kombinovani rad sa ljudima.

Ispostavilo se da Holanđani održavaju veoma bogatu bazu podataka o tome koliko pojedinačne kompanije troše na sve vrste automatizacije, što im omogućava da izmere šta se dešava sa radnicima u čije su firme uvedene neke vrste nove tehnologije od 2000. godine, te ih porede sa kompanijama koje sporije prave ovaj potez.

Ponekad kupci žele humanije proizvode

Šef digitalnih transformacija kompanije Neoris, Anthony DeLima, savetuje veliki broj kompanija na koji način da najbolje primene nove tehnologije koje se pojavljuju. On smatra da su svi procesi koji se mogu ponoviti zapravo već na putu da ih preuzmu mašine. Međutim, to ne znači da će svi radnici koji obavljaju te poslove biti otpušteni: trećina zaposlenih će najverovatnije biti premeštena na druge funkcije, trećina će biti obučena zajedno da radi sa novom mašinom, a trećina će jednostavno morati da se prilagodi.

Jedan primer je i kompanija Nsure.com odnosno digitalna agencija za osiguranje koja pomaže kupcima da kupe pravi dom ili osiguraju auto tako što pronađe odgovarajuću kombinaciju za korisnika. Prvobitno je kompanija imala malo osoblja predstavnika službi za korisnike, jer je plan bio da imaju nula zaposlenih, međutim nakon što se ispostavilo da kupci očekuju povratni poziv stvarnog agenta kao i da pričaju sa pravom osobom ovaj interfejs koji koristi veštačku inteligenciju nije bio dovoljan.

Izvor: Fast Company