Šest predviđanja za novi svetski poredak

Parag Khanna, geopolitički strateg i autor knjiga Connectography i The Future Is Asian, tvrdi da smo svedoci tektonskih promena u globalnoj moći. Ako je 19. vek pripadao Evropi, a 20. Sjedinjenim Državama, onda 21. vek pripada Aziji.

Navodeći primer iz teorije haosa, “efekat leptira”, simboliše malu promenu koja može imati ogromne, nepredvidive posledice. Ako tražimo sličan primer iz prošlosti, možemo uvideti kako su Versajski ugovor i Velika depresija omogućili uspon Hitlera. U današnjem svetu koji je povezan gustim globalnim mrežama možemo predvideti nekoliko “efekata leptira”.

Ako budemo imali sreće, svet će proći „vrhunac virusa“ u narednih šest meseci. Ali ekonomiji, vladama i društvenim institucijama trebaće godine da se oporave, po najoptimističnijem scenariju. Zapravo, pre nego što čak i počnemo da govorimo o oporavku, koji podrazumeva povratak na stvari kakve su bile, bilo bi pametno zamisliti u kom će novom smeru krenuti civilizacija. U narednih 3-5 godina pokazaće se sve posledice COVID-19.

Predstavljamo nekoliko mogućih scenarija koje je Parag Khanna objasnio.

DUGOTRAJNA KRIZA

Brojni postojeći sojevi COVID-19 koji okružuju svet i dalje razaraju društva i potraga za vakcinom pokazuje se neophodnom a rok za njeno pronalaženje od trenutno predviđenih 12-18 meseci, se produžava. Zemlje koje su prihvatile distanciranje i smanjenje kontakata možda će moći izolovati izlaganja strogim karantinima, ali siromašne i gusto naseljene zemlje ostaće posebno nepripremljene i ranjive. Trenutno su sve zemlje samoizolovane, ali u ovakvom slučaju nekim zemljama bi dugo moglo biti onemogućena fizička razmena sa drugim zemljama. Na nacionalnom nivou, države se suočavaju sa izborom između ponovnog otvaranja svojih ekonomija i izlaganja svoje populacije daljoj infekciji.

Lanci nabavke i tržišta su povezani više nego što smo to ranije mislili. Tržišta i zemlje u razvoju su kritični sa obe strane, kao dobavljači i kao potencijalna tržišta. Njihovo slabljenje slabi celokupnu svetsku ekonomiju.

Nezaposlenost dostiže nivoe iz Velike depresije, a trenutni paketi pomoći još ne predstavljaju podsticaj koji će mnogima na zapadu možda trebati u godinama koje dolaze. Predostrožna štednja i prigušena potrošnja će upravljati odlukama o potrošnji domaćinstava, a poslovna ulaganja će opadati.

Na ljudskom nivou, trenutne ekonomske mogućnosti su toliko ograničene da su brojke BDP-a poslednja stvar u glavama većine ljudi. Za vlade i korporacije, međutim, konstantno povećanje duga je pitanje od velikog značaja. Jednom kada se revolving kreditne linije iskoriste, brojne velike firme će ili propasti ili se konsolidovati. Industrije, od prometa nekretnina do vazduhoplovstva, će pretrpeti ogromne gubitke na poslovnim prostorima, tržnim centrima, aviokompanijama i aerodromima. I dok evropska socijalna politika održava domaćinstva daleko boljim od američke, sa druge strane američko jedinstveno tržište je dosta efikasnije od evrozone, gde lideri neće pristati na dovoljno dobar zajednički sistem dugovanja.

“SUEZ SCENARIO“

Potpuni kolaps nije neverovatan scenario za petro-države (države od Ekvadora do Irana). Poslednje godine venecuelanske hiperinflacije nadovezaće se na pad cene nafte.

Kombinacijom pada cene nafte i mogućim otkazivanjem hadžiluka, ukidaju se dva najveća izvora prihoda Saudijske Arabije. Visok stepen zaraze virusom u Iranu je još više otežan američkim sankcijama. Petro-države i zemlje u razvoju prišle su MMF-u da bi imale pristupa njihovim pozajmicama u slučaju opasnosti i povukle su svoje rezerve u američkim dolarima, kako bi ubrzale finansiranje i zaustavile odliv kapitala. Zalivske države će možda olabaviti svoju vezanost za američki dolar.

Bilo bi previše jednostavno pretpostaviti da će Kina popuniti praznine. Obzirom na sopstvene poteškoće sa “zombi” kompanijama, visokim dugom opština i prelaskom u zonu deficita, Peking se uzdržava daljeg velikodušnog kreditiranja uobičajenih zemalja-klijenata kao što su Iran i Pakistan. Ipak, “Suez Scenario” ostaje moguć, vezujući se na epizodu iz 1956, u kojoj je Ajzenhauerova administarcija pretila da će stopirati podršku britanskoj funti ukoliko Britanija povuče svoje snage iz Sueckog kanala. Uz trend strmoglavog pada Americko – Kineske trgovinske razmene i kineskog preispitivanja promene cene nafte u reminbi, fragmentacija globalnog monetarnog sistema je mogućnost za koju sve zemlje treba da se pripreme.

NOVA MIGRANTSKA KRIZA

Globalna ekonomska fragmentacija i uništena međunarodna pomoć osiguraće nastavak egzodusa ljudi iz posrnulih država. Turska je jasno poručila da ne želi da udomi četiri miliona sirijskih izbeglica u nedogled, kao ni da dozvoli masovnu epidemiju virusa. Smanjenje zalivske pomoći Egiptu i Sudanu može biti početak egzodusa i iz ovih zemalja. Iz tog razloga možemo očekivati da će migrantska kriza iz Centralne Amerike u Meksiko i iz Srednjeg Istoka u Evropu ponovo napredovati.

Čak i kada pandemijska ograničenja prelaska granica prestanu, milioni ljudi će tražiti izlaz iz “crvenih geografskih zona”, zona neadekvatne zdravstvene nege, u “zelene zone” sa boljom medicinskom negom. Trenutno, gotovo sve zemlje koje nude sveobuhvatnu medicinsku negu su u Evropi. Oni koji poseduju znanje i imunitetom će dobiti azil, jer će neke bogatije zemlje imati nedostatak potrošnje i moraće da popune nedostatke radne snage. Unutar zemalja, migriraće se iz skupih gradova u prijemčivije provincijske regije. U Americi će profitirati gradovi kao što su Denver i Šarlot, a u Evropi Lisabon i Atina.

RASTUĆI NACIONALIZAM

Pre nego što mnoge zemlje razmisle o prihvatanju migranata, moraće da utvrde zalihe hrane i lekova i verovatno započnu neku vrstu skladištenja zaliha ili “nacionalizacije hrane”, kao što je Rusija uradila ograničavajući izvoz žitarica ili Vijetnam sa ograničavanjem izvoza pirinča. Pre desetak godina, nestabilnost cena u poljoprivredi, pogoršane ruskom zabranom izvoza pšenice, dovele su Egipat i Tunis do propasti. Ne treba da nas začudi ako se ovakva situacija desi u brojnim zemljama.

Bilo bi krajnje optimistično predvidjanje, čak i nadati se, da će velike sile unaprediti multilateralne institucije kako bi se lakše mogle nositi sa budućim udarima. Nedavna kineska manipulacija SZO-om i prijem u Savet za ljudska prava, kao i potpuna skrajnutost Saveta bezbednosti UN-a, ukazuju na to da će Ujedinjene nacije nastaviti ka konačnom raspadu. Iako je MMF privremeno povratio svoj značaj, nadzor nad makroekonomskim bonitetom će izgubiti na važnosti. Svetska banka je neopravdano spora i sa nedostatkom sredstava.

Najambiciozniji scenario bi bio oživljavanje regionalnih organizacija. EU ima šansu da ostvari fiskalnu uniju, koja joj je potrebna više nego ikad, ali za sada je nejasno da li će je iskoristiti. Azijske zemlje su tek postigle regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (RCEP) i moraće da prodube svoju unutrašnju trgovinu kako bi se nosile sa šokom globalne potražnje. Tri države Severne Amerike već trguju više međusobno nego sa Kinom ili Evropom. Regionalizacija će biti nova globalizacija.

INVESTICIJE U BUDUĆNOST

Veća ulaganja u biotehnologiju i zdravstvo očigledne su polazne tačke - ali to se ne odnosi na njihov sadašnji oblik. Jedinstveno isplativo rešenje se može postići samo modelom koji telemedicinu, klinike i centre za lečenje stavlja u prvi plan. Ako se krene u ovom pravcu čak i u siromašnim zemljama kao što su Indija i Indonezija, to može imati efekta na veći deo sveta. Dezintegracija regulative medicinskih nauka se mora prevazići i preokrenuti višedecenijski trend u kom su se troškovi proizvodnje novog leka udvostručivali sa svakom narednom decenijom.

Slično tome, privatno obrazovanje će dobiti znatno više ulaganja s obzirom na njegove snažne rezultate tokom krize, posebno u pogledu digitalnih mogućnosti. To treba da pokaže kako inovacije u javnom obrazovanju mogu biti ekonomičnije postignute. Digitalizacija finansijskih usluga, koja je već postojala pre pandemije, trebalo bi da bude omogućena svakom čoveku na planeti.

CIVILIZACIJSKE PRETNJE

Koronavirus se pokazao kao veći test za lidere od 11. septembra i finansijske krize zajedno. U budućnosti, lideri javnog i privatnog sektora moraće sarađivati daleko više u definisanju dugoročnih prioriteta kao što je borba protiv klimatskih promena.

Što dalje gledamo u budućnost, bolje možemo zamisliti kako globalno društvo može izgledati posle pandemije koronavirusa. Kuga iz 14. veka prouzrokovala je milione smrti širom Evroazije, rasparčala najveće teritorijalno carstvo ikada poznato (Mongoli), izazvala značajan rast plata u Evropi i podstakla pomorska istraživanja koja su dovela do evropskog kolonijalizma. Svi ovi događaji imaju istu polaznu tačku i može im se pratiti trag, čak i ako su se odigravali vekovima. Posledice današnje pandemije će se pojaviti daleko brže, a uz pomoć predviđanja možemo pokušati da ih ublažimo, iskoristimo i izgradimo otporniji globalni sistem u tom procesu.

Izvor: https://www.fastcompany.com/