Žena koja je izmislila termin softverski inženjering zna kako da se suoči sa novim tehnologijama

Facebook, Google i Amazon imaju puno toga da nauče od Margaret Hamilton koja je sama skovala izraz softverski inženjering dok je radila na kodu za misiju Apollo 11 koji je išao na Mesec.

Povodom 50. godišnjice sletanja na mesec, Google je rešio da oda počast ženi koja je omogućila let Apolla 11 – Margaret Hamilton. U pustinji Mojave, Google je kreirao ogroman portret ove inženjerke od preko 100.000 solarnih ogledala koji su vidljivi nekoliko hiljada metara u vazduhu a čija je površina veća od površine Central Park-a u Njujorku.

Iako je Hamiltonova zaslužila ovakav vid pažnje, ovaj PR potez nije bio naročito pametan za Google pre svega jer je Margaret čitav život posvetila viziji računarske nauke koju su tehnološki divovi poput Google-a, Facebook-a, Amazon-a i Apple-a namerno ignorisali i više puta kršili.

Hamiltonova je odgovorna za moderne koncepte softvera i softverskog inženjeringa. Na osnovu vizije koju je imala, da softver treba graditi promišljeno i pažljivo, znatan deo našeg digitalnog života danas, dugujemo upravo njoj.

Značaj softverskog inženjeringa

Hamiltonova je kreirala sam izraz “softverski inženjering”, međutim, često se postavlja pitanje - koji je razlog i koje je poreklo ovog termina.

U vreme kada je Hamiltonova počela svoj proces da naziva nekom vrstom inženjeringa, sam inženjering je bio na kraju sopstvene unutrašnje revolucije: procesa koji industrijski sociolozi nazivaju “profesionalizacijom”, u kojoj trgovina i zvanja postaju profesije sa univerzalnim izvršnim standardima i normama. Tada programeri nisu dobili nikakvu strukturu ili uputstva, jer su se bavili zanimanjima za koja je gornja uprava smatrala da je magičan proces – koji je u suprotnosti sa inženjeringom, povezanim normama i standardima. Margaret je dala sve od sebe da zaštiti kodiranje svog tima od pristupa “fail fast” koji je podsticalo rukovodstvo NASA-e.

Inženjering 1969. , kao i ove 2020. nosi sa sobom čitav niz povezanih vrednosti, a jedna od najvažnijih je neophodnost da se dokaže potencijalna katastrofa pre nego što ga upotrebe ljudi. Margaret se vodila činjenicom da prvenstveno otkriju šta sve može da pođe po zlu pre nego što se zapravo počne sa upotrebom softvera.

U poznatom sukobu sa NASA-om, kada je Margaret ukazala na potencijalnu softversku grešku koju je pokrenuo pogrešan pritisak na dugme, a koji bi mogao da nasuka astronaute Apollo 11 na Mesec, prvobitan odgovor NASA-e je bio da su astronauti jedni od najbolje obučenih ljudi na svetu i da sigurno neće pokrenuti grešku. Međutim, upravo se taj scenario i dogodio, a astronauti su ostali živi zahvaljujući Hamiltonovoj koja je pobedila u ovoj svađi koristeći validne argumente pre nego što su astronauti poleteli.

Nedovršeno nasleđe Margaret Hamilton

Proces u kome je Hamiltonova učestvovala u izradi softvera, je bio u toj meri temeljan da se nije dogodila ni jedna softverska ili programska greška tokom Apolove misije. To je bila vizija Margaret Hamilton za softverski inženjering budućnosti. Na jednoj međunarodnoj konferenciji o softverskom inženjeringu, Margaret je rekla : „Današnje tradicionalno sistemsko inženjerstvo i razvoj softverskog okruženja pre podržava svoje korisnike u popravljanju pogrešnih stvari, umesto da od samog početka rade na tome da ne postoje greške" Vizija koju je Margaret imala o tehnologiji je dosta različita od trenutnog pristupa.

Treba težiti frazi “Move slow and fix things”

Godinu dana pre nego što je Google odao počast Margaret, sprovedeno je istraživanje odnosa javnosti prema velikim tehnološkim gigantima. Tada je čak 72% Amerikanaca izjavilo da se tehnološkim kompanijama teško može verovati da rade ispravne stvari. Industriji je potrebna nova vizija za koju se tehnolozi mogu obavezati, biti odgovorni i ponositi se.

Silikonska dolina bi trebalo da usvoji novi set normi i vrednosti kako bi softverski inženjeri mogli da preusmere napore u izgradnju efikasnih i produktivnih proizvoda.

Najbolji način za odavanje počasti Margaret Hamilton bila bi nova generacija inženjera koja bi se više fokusirala na oprez prilikom proizvodnje svakog novog proizvoda, bilo da je u pitanju funkcija ili ideja; generacija koja bi razmatrala posledice svake odluke koju donese i koja želi da izgradi korisna i lepa iskustva koja će pokrenuti čitavo čovečanstvo unapred .

Izvor: Fast Company